srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Европска недеља превенције рака грлића материце
Untitled Document

Европска недеља превенције рака грлића материце

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава последње недеље јануара, сваке године, у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ дванаести пут активно учествује у њеном обележавању.        

Untitled Document
Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити и која се може успешно излечити, али под условом да се открије у раном стадијуму. Слоган  овогодишњег обележавања је ”СТОП РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” који је истовремено и апел да се у Европској недељи превенције рака грлића материце размишља о репродуктивном здрављу, да се у току године одвоји дан за посету свом изабраном гинекологу и да се искористи нека од доступних могућности превенције.
Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи се сваке године региструје 1100 -1200 новооболелих жена од рака грлића материце, док између 450 и 500 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске. Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на трећем месту у Европи, одмах после Румуније и Молдавије.
Истраживање здравља становништва Србије 2013. године показало је да је превентивни преглед за рано откривање карцинома грлића материце (Папаниколау тест) урадило 57,1% жена животног доба од 25 до 69 година (циљна популација за рано откривање рака грлића материце). Најчешће прегледе Папаниколау тестирањем обавиле су млађе жене, старости од 25 до 34 године (70%), а потом жене старости од 35 до 44 године живота (67%).  Примећено је да са повећањем година живота жене ређе обављају ПАП-а прегледе, тако да жене у животној доби од 65 до 69 година обаве ову врсту прегледа у око 30% случајева (свака трећа жена). Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије, највећи проценат жена код којих је урађен Папаниколау тест забележен је у Београду (72,5%), у градским срединама (62,3%), становницима из најбогатијих слојева (75,9%) и код високообразованих жена (74%), а најмањи међу становницима Шумадије и Западне Србије (48,9%). Највећи проценат жена је изјавио да је урадио Папаниколау тест по савету лекара (50,6%).  Проценат жена које су обавиле Папаниколау тест повећао се са 38,5% у 2006. години на 57,1% у 2013. години. 
Мера примарне превенције је и имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготово у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ, који имају онкогени капацитет.
Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити.  Рак грлића материце најчешће погађа жене баш у генеративном периоду, када је могуће рађање. У око 95-99% случајева рака глића материце присутан је хумани папилома вирус (ХПВ), а до данас је познато преко 200 типова, од којих око 40 има онкогени капацитет. Ови вируси су толико распрострањени да је већина одраслих људи, преко 70%, некада у свом животу имала ХПВ инфекцију. Примарна инфекција ХПВ обично не даје никакве симптоме или су они врло благи и већина здравих људи, који имају добар имунолошки одговор, створи антитела, “победи“ инфекцију а да није ни свесна да је била заражена. Код младих и здравих особа, у 85-90% случајева инфекција се повуче без последица. Најзначајнији фактори ризика за развој рака грлића матрице су: рано ступање у сексуалне односе (пре 16. године), честа промена партнера, партнер који има велики број партнера, не заштићени сексуални односи, честе инфекције, полно преносиве болести (херпес гениталис вирус), сва стања смањеног имунитета, позитивна породична анамнеза и  дувански дим. Превентивни преглед код гинеколога здрава жена треба да обави барем једанпут у години, и када не осећа никакве тегобе, јер ће на тај начин бити могуће рано откривање евентуално насталог обољења, самим тим и успешно лечење. Најважније је ипак знати да применом знања које наука нуди, уз разумно понашање које искључује познате ризике за обољевање и редовне контроле здравственог стања малигна болест, односно рак, више није неминовност која гаси живот и која се није могла избећи! Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.
У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце
Према  подацима из Регистра за рак Завода за јавно здравље Суботица, Центра за превенцију и контролу болести у Севернобачком округу је током 2016. године од рака грлића материце умрло11 жена.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1