srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Светски дан хране, 16. октобар 2017.
Untitled Document

„Променимо будућност миграције - унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој.

Светски дан хране је дан акције посвеćен борби против глобалне глади када људи из целог света раде заједно и показују своју посвеćеност на искорењивању глади широм света. Свет је у покрету. Више људи је било присиљено да напусте своје домове, него у било ком тренутку од Другог светског рата, због повеćања сукоба и политичке нестабилности. Али глад, сиромаштво и повеćање екстремних метеоролошких догађаја повезаних са климатским променама су други важни фактори који доприносе миграционом изазову.

Untitled Document

Светски дан хране, 16. октобар 2017. године

Светски дан хране је дан акције посвеćен борби против глобалне глади. Одржава се сваке године 16. октобра, када људи из целог света раде заједно и показују своју посвеćеност на искорењивању глади широм света.
     Прослављајуćи стварање Организације за храну и пољопривреду (ФАО), догађаји се организују у више од 150 земаља широм света, чинеćи га једним од најславнијих дана у календару УН. Ови догађаји промовишу глобално повећање свести и потребу осигурања безбедности хране и нутритивне исхране за све, као и акције за све оне који пате од глади. Фокус је на чињеници да је храна основна људска потреба и основно људско право. Ипак, у свету милијарду и 805 милиона људи широм света живи у хроничној глади, 60% жена и скоро пет милиона деце млађе од пет година умире од последица неухрањености сваки дан.
Један од највеćих изазова безбедности хране су климатске промене и њени ефекти на пољопривреду. Светски дан хране 2017. се фокусира на циљу 2 одрживог развоја – “Нула гладних”.

8 разлога због чега “нула гладних” мења свет:

  • Нула гладних може спасити живот 3,1 милион деце годишње.
  • Добро храњене мајке имају здравије бебе са јачим имунолошким системом.
  • Искорењивање потхрањености деце може повеćати БДП земље у развоју за 16,5%.
  • Долар уложен у превенцију глади може вратити између 15 и 139 долара бенефита.
  • Правилна исхрана у раном животу може значити 46% више у зарадама током живота.
  • Елиминисање недостатка гвожђа у популацији може повеćати продуктивност на радном месту за 20%.
  • Искорењивање смртности деце везано за исхрану може повеćати радну снагу за 9,4%.
  • Нула гладних може помоćи изградњи сигурнијег, просперитетнијег света за све.

Промените будуćност миграције. Инвестирајте у безбедност хране и рурални развој.

Свет је у покрету. Више људи је било присиљено да напусте своје домове, него у било ком тренутку од Другог светског рата, због повеćања сукоба и политичке нестабилности. Али глад, сиромаштво и повеćање екстремних метеоролошких догађаја повезаних са климатским променама су други важни фактори који доприносе миграционом изазову.
Велики покрети људи данас представљају сложене изазове, који позивају на глобалну акцију. Многи мигранти стижу у земље у развоју, стварајуćи тензије у којима су ресурси веć оскудни, али веćина, око 763 милиона, креćе се унутар својих земаља, а не у иностранству.
Три четвртине екстремно сиромашних заснивају свој живот на пољопривреди или другим сеоским активностима. Стварање услова који омогуćавају руралном становништву, нарочито младима, да остану код куćе процењујући да је то безбедно, и да имају више потребних средстава за живот, представља кључну компоненту било ког плана за суочавање са изазовом миграције.

Рурални развој се може бавити факторима који приморавају људе да се окреćу стварању пословних прилика и радних места за младе људе који нису само засновани на усевима (као што су мала производња млечних производа или живине, прехрамбена индустрија или хортикултура). То, такође, може водити повеćању безбедности хране, отпорнијем начину живота, бољем приступу социјалној заштити, смањењу сукоба око природних ресурса и решавању деградације животне средине и климатских промена.
Улагањем у рурални развој, међународна заједница може, такође, искористити потенцијале миграције за подршку развоју и изградњи отпорности расељених и домаćих заједница, чиме се поставља основа за дугорочни опоравак и инклузиван и одржив раст.

Што ФАО ради?

ФАО сарађује са владама, агенцијама УН-а, приватним сектором, цивилним друштвом и локалним заједницама, да генерише доказе о миграционим обрасцима и гради капацитете земаља за решавање миграција кроз политику руралног развоја. Подржава владе и партнере јер истражују развојне потенцијале миграције, посебно у погледу безбедности хране и смањења сиромаштва.

Миграције и циљеви одрживог развоја

Миграција је део процеса развоја, пошто привреде пролазе кроз структурне трансформације и људи траже боље могуćности запошљавања унутар и широм земаља. Изазов је за структуралне покретаче великих кретања људи како да миграције буду безбедне, организоване и редовне. На тај начин миграција може допринети економском развоју и побољшању безбедности хране и руралних средстава за живот, чиме се унапређује напредак земаља у остваривању циљева одрживог развоја.


1