srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
1.октобар 2017 − Међународни дан старијих особа
Untitled Document Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова. Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. Године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.

Untitled Document

Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја. Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама.

Циљеви овогодишње кампање:
  1. Омогућавање услова/мера које утичу на спремност старијих особа да активно учествују, што подразумева здравствено осигурање, редован приход, правну заштиту и приступ финансијским услугама.
  2. Изналажење начина/средства за оснаживање активног старења, укључујући савремену технологију, образовање и доживотно учење, приступ информацијама, као и превазилажење баријера које искључују или дискриминишу старије особе.  

ОСТЕОПОРОЗА

Према Календару здравља - октобар је Месец солидарности са старијим особама и Месец правилне исхране, а остеопороза је хронична болест која је тесно повезана са старењем, начином исхране и физичком активношћу и која последњих година има глобални тренд пораста у становништву. Настајање и развој ове болести су сложени и повезани са многобројним факторима, непромењивим (пол, године живота) и променљивим (навике), али су у том смислу укупан начин живота и старења веома значајни. Остеопороза која није утврђена и није лечена врло често може особу (чешће женског пола) да доведе до функционалне онеспособљености за самосталан свакодневни живот, а то је могуће избећи.

Старење популације и нови изазови који прате демографске промене

У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.
Свет

  • Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
  • Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
  • Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвије-ним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.

Европа
Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година.

  • Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена.
  • Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године.
  • Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години.

Република Србија
Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011) једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника.  Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година

У периоду 2002–2011. године у Републици Србији:
  • просечна старост становника порасла је са 40,2 на 41,6 година,
  • просечан животни век продужен је за 1,8 годину (са 69,7 на 71,6 годину код мушкараца, а са 75,0 на 76,8 године код жена),
  • проценат младих (0–14) пао је са 16,1% на 15,0%, док је проценат старих (65 година и преко) порастао са 16,6% на 16,8%,
  • стопа наталитета је смањена са 10,4 ‰ на 9,0‰,
  • удео жена у фертилном периоду је са 24,1% опао на 22,9% у укупном становништву.

Нови изазови који прате демографске промене

  • Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравстве-них проблема истовремено.
  • Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
  • На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
  • Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
  • Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
  • У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.

Autor: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1