srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
СВЕТСКИ ДАН СРЦА 26. септембар 2017.г.
Untitled Document

Ојачајте своје срце

      Светски дан срца је установљен 2000. gодине у окриљу Светске федерације за срце, која је посвећена превенцији и контроли ових болести ради постизања дужег и  квалитетног живота становништва широм света, а посебно у средње развијеним и неразвијеним земљама.
Untitled Document

    У рад федерације укључено је више од 200 удружења и фондација за срце из преко 100 земаља света. Ово је постало неопходно због тога што становништво у целом свету, а тако је и у Србији, највише оптерећују болести срца и крвних судова,  од којих се најучесталије обољева и умире. Широм света се угаси сваке године око 17,5 милиона живота, а од тог броја 80% у неразвијеним и земљама у развоју. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Акутни срчани удар (инфаркт) и мождани удар (апоплексија) - односе највећи број живота. У Србији је сваке године више од половине свих смртних исхода последица ових болести. Светски дан срца се обележава ове године у петак – 29. септембра, а обележавање има за циљ да истакне важност глобалног покрета у превенцији болести срца и крвних судова. Тема обележавања јесу ризици за обољевање, а слоган је “ОЈАЧАЈТЕ СВОЈЕ СРЦЕ“. Основно питање, у том контексту, је колико смо спремни да се понашамо у складу са здрављем, да радимо за здравље – док се осећамо здравима?
    Болести срца и крвних судова припадају групи масвних хроничних незаразних болести, које су данас најзначајнији здравствени проблем у свету, али ево парадокса – то су болести које су по својој природи превентабилне, могу се спречити. Поставља се питање како смо онда доспели у овакву ситуацију, и одговор релативно једноставан даје медицина заснована на доказу. Начин живота, понашање и навике сваког човека значајно одређују ризик или вероватноћу настанка болести срца и крвних судова. Свака особа треба да поштује следеће препоруке: сазнајте који су  ризици обољевања и уклоните из свог живота или умањите све ризике које можете - на тај начин ћете значајно смањивати вероватноћу развоја болести срца и крвних судова. То је могуће, а савремена медицинска наука има доказе за то. Здравим начином живота и контролом најважнијих фактора ризика могло  би се спречити 80% случајева превремене смрти које су настале као последица болести срца и крвних судова, дакле у старосној групи становништва од 15 до 69 година.
    Деца представљају посебно ризичну категорију за појаву болести срца и крвних судова. Болести срца и крвних судова могу да настану и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења на срцу, која се често лече једино хируршким интервенцијама.
    Познато је да постоје фактори ризика за обољевање на које не можемо утицати, и то су: старост, генетска оптерећеност (обољевање у породици) и пол (до менопаузе, а после ризик обољевања постаје исти за оба пола). 
Постоје и фактори ризика на које можемо утицати и који су део нашег начина живота: 
~ неправилан начин исхране (превише соли, масна храна; узрок обољевања код око 20% оболелих)
~ употреба дувана и дувански дим 
~ недовољна физичка активност (повећава ризик обољевања за 20-30%) 
~ повишен, не контролисан, не регулисан крвни притисак 
  ~ прекомерна телесна тежина / гојазност (обим струка)
Неправилан начин исхране, гојазност, недовољна физичка активност, неконролисани стрес, и наслеђе у комбинацији стварају друге значајне факторе ризика:
~ повишен ниво холестерола и триглицерида у крви
  ~ повишен ниво шећера у крви.
    Удео најзначајнијих фактора ризика који су одговорни за смртност од болести срца и крвних судова: повишен крвни притисак - 13% смртних случајева на глобалном нивоу, затим употреба дувана – око 10%, повишен ниво шећера у крви - 6%, физичка неактивност - 6%  и прекомерна телесна маса и гојазност - 5%. 
         Како људи, особе свака за себе, могу да “ојачају своје срце“ ? 
Заиста, то није тешко. На првом месту је контрола фактора ризика, затим следи изградња социјалне мреже и неговање добрих међуљудских односа уз непрестано развијање своје личности. Стручњаци СЗО сматрају да даље следи нешто што постаје све важније, све значајније: здравије радно место, у сваком смислу, јер радно време је више од трећине нашег дана. Због тога морамо - као појединци - уз захтевану подршку унутар заједнице сваког дана корачати ка здравијем радном месту. Само тако ћемо сви заједно – појединац и заједница - остваривати здравствену и економску добит, или добробит.
Наведени разлози су били више него довољни да многа предузећа укључе унапређење здравља у свој развојни план, препознавајући важност здравља запослених у постизању пословних циљева и обављању основних делатности. Додуше, то је још увек претежно заступљено у великим корпорацијама, али надамо се да  ће “ВЕЛНЕС“ на радном месту постати део наших живота!
Светска федерација за срце глобално усмерава активности ка остварењу циља Светске здравствене организације да се до 2025. године за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде квалитетнији и здравији живот са здравим срцем. 
Како је сада у Севернобачком округу најбоље нам говоре статистички подаци, а Статистички подаци за 2016. годину су следећи:
Према Извештајима о хоспитализацији у Суботичкој болници су лечене од болести срца и крвних судова укупно 1993 особе, од којих 1075 мушког и 918 женског пола. Најучесталија обољења су била: мождани и срчани удар, стезање у грудима и треперење преткомора.                                                                                                         
Подаци о морталитету од болести срца и крвних судова у СБО:  Умрле су укупно 1463 особе, 642 мушког и 821 женског пола. Удео ових болести у укупној смртности становништва је био  54,83%. Учесталост умирања се повећава већ од 50. године и значајније расте после 60. године  живота, и то без обзира на пол. Најучесталијих 5 дијагноза или болести су: повишен крвни притисак, атеросклероза, обољење срчаног мишића, инфаркт мозга и хронична исхемијска болест срца.

Аутор: Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1