srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Међународни дан борбе против хепатитиса – 28. јул
Untitled Document

Међународни дан борбе против хепатитиса – 28. јул

Светска здравствена организација (СЗО) је 2010. године установила 28. јул  као дан обележавања борбе против хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга, који је открио вирус хепатитис  Б. Ова болест постаје јавно здравствени проблем свуда у свету, па је тако и у нашој земљи, те због тога добија своје место у Међународном и Националном календару здравља. Циљ обележавања је да се у оквиру промотивних и превентивних активности становништво информише о хепатитису: каква је то болест, како се преноси и које мере примарне превенције постоје.

Untitled Document

Светска здравствена организација процењује да је сваки дванаести становник планете носилац вируса хепатитиса Б или Ц (око 500 милиона). У Европи је око 21 милион оболелих од хроничног хепатитиса Б или Ц (ХЦВ), а у Србији се тај број процењује на око 500.000. Само 20 одсто оболелих од хепатитиса проузрокованог Ц вирусом зна да носе овај вирус, и то због тога што су симптоми најчешће благи и неупадљиви. Због тога је овај вирус назван "тихи убица". Због пораста броја оболелих од хроничних вирусних хепатитиса сматра се да је у току тиха пандемија која ће свој максимум достићи у наредних пет до седам година.
Хепатитис означава сваку упалну болест јетре која може имати различите узроке, начине преношења као и последице. Начин преношења хепатитиса проузрокованог вирусима издваја ризичне категорије становништва, а хепатитис проузрокован алкохолом тесно је повезан са начином живота и навикама особе. Болест може бити проузрокована и применом одређених лекова или због изложености различитим хемикалијама.
Хепатитис најчешће настаје због инфекције вирусима хепатитиса А, Б, Ц, Д (уз инфекцију вирусом хепатитиса Б) и Е. У овим случајевима болест је заразна (инфективна). Хепатитис А је ентеровирус који се преноси фекално-оралним путем, дакле преко нечистих руку, контаминиране (загађене) хране и воде али и преко крви и телесних течности. Изазива акутну (нагло насталу) болест, док се хронични ток изузетно ретко развија. Хепатитис Б може изазвати и акутну и хроничну болест, а преношење може настати преко крви заражене особе (игла, бризгалица, пирсинг, тетоважа), затим не заштићеним полним односом (хетеросексуалним и хомосексуалним), као и вертикалним преносом (са мајке на фетус). Хепатитис Б може дати хроничне компликације развојем цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома. Хепатитис Ц најчешће развија хроничан облик болести, који обично прелази у цирозу јетре, и најчешће се преноси преко крви заражене особе, а могуће је и преко телесних течности. Време развоја (инкубације) хепатитиса је различито и зависи од инфективног агенса (узрочника) а може бити од 15 дана (хепатитис А), више месеци,  па чак и до пола године (хепатитис Б и Ц).
Хепатитис се може развити као комликација већ постојећих болести, које су изазване инфекцијом вирусима паротитиса, рубеоле, цитомегаловирусом, Епштајн-Баровим вирусом и вирусима херпеса. Познато је да хепатитис могу изазвати и неке бактерије.
Постоје специфични и неспецифични симптоми и знаци хепатитиса, а најпознатији и најважнији су следећи: умор, малаксалост, температура, грозница, губитак апетита, мучнина, могући су болови у зглобовима и мишићима, затим болови у горњем делу абдомена (трбуха) и испод десног ребарног лука, увећање јетре, иктерус (жута пребојеност коже), жута боја беоњача, тамно обојена мокраћа, бела столица, понекад појава пролива... Одрасле особе чешће имају симтоме болести него деца, али је могуће да у неким случајевима болест протиче без симптома (асимптоматски) или атипично, поготово хронични хепатитис.
Етанол, као главни састојак алкохолних пића, може изазвати хепатитис, обично после дуже злоупотребе, а цироза јетре је у овим случајевима учесталија. Овако настао хепатитис нема инфективну природу (није заразан). Тежина болести је различита, а најучесталији знаци су следећи: малаксалост, увећање јетре (хепатомегалија), накупљање течности у трбуху (асцитес), жутица, поремећај функције јетре различитог степена  и инсуфицијенција, односно недовољна функција. Рак јетре се повезује са злоупотребом алкохола и врло често настаје као последица. Постоје и одређени лекови чија употреба може да доведе до незаразног хепатитиса, и то је још један од разлога који захтева њихову рационалну и строго индиковану употребу.
Ризичне групе становништва, односно особе које имају повећани ризик настанка хепатитиса јесу оне које живе у лошим хигијенским условима и немају правилне хигијенске навике, често путују и посебно у одређене државе, живе у породици или у колективу раде са оболелом особом,  на дијализи су или често примају крв (деривате крви), промискуитетно и сексуално ризично се понашају, наркомани и људи који злоупотребљавају алкохол. Обављање појединих професионалних делатности повезано је са повишеним ризиком инфекције вирусима хепатитиса (здравствени и лабораторијски радници, запослени у установама затвореног и полузатвореног типа, као и запослени у комуналним предузећима,  хемијској индустрији и пољопривреди).
Хепатитис се у многим случајевима може избећи, а постоје и основне мере примарне превенције болести. Оне су следеће: примена вакцине, одржавање личне хигијене и хигијене руку увек на високом нивоу, одржавање хигијенске исправности воде и хране, посуђа, затим избегавање ризичног сексуалног понашања (“заштићени односи“) као и промискуитетног понашања, затим изузетан опрез код тетоваже и пирсинга као и у козметичким салонима код маникира и педикира, коришћење искључиво личног прибора за хигијену и за наркомане не коришћење “заједничких игала и шприцева“. Начин живота у корист здравља искључује злоупотребу алкохола и узимање лекова које лекар није одредио. Професионални ризик се смањује коришћењем свих прописаних мера заштите здравља на раду.
Према процени Светске здравствене организације у свету годишње умире око 1 200 000 људи, због  хроничних компликација Хепатитиса Б и Ц: цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома.

2016. година, Севернобачки округ

     Према болничком Извештају о хоспитализацији у суботичкој Општој болници су 82 особе лечене од незаразног хепатитиса, од којих 62 мушког и 20 женског пола. Више од половине оболелих  лечено је од хепатитиса изазваног алкохолом (укупно 46 особа; 2 женског пола).
Од незаразног хепатитиса, као основног узрока, умрло је 29 особа, 24 мушког и 5 женског пола. 
   Током исте, 2016. године, у суботичкој Општој болници 6 особа је лечено од вирусног хепатитиса, од којих 1 мушког и 5 женског пола (Хепатитис А – 2 женске особе, Хепатитис Б – 1 мушка особа и од хроничног вирусног хепатитиса лечене су  3 женске особе . Смртних исхода изазваних вирусним хепатитисом у овом периоду није било.

Аутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине


1