srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
НАЦИОНАЛНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МОЖДАНОГ УДАРА
Untitled Document

“Превенција је најбоље лечење“

           Стручна јавност је одлучила да од 2007. године у Национални календар здравља Србије уводе Дан борбе против можданог удара, који се од тада обележава сваке године 9. јуна. Ово обољење поприма све значајније размере свуда у свету и постаје све веће оптерећење заједнице, а у  процену је укључена како здравствена тако и социјална компонента. Према смртности мождани удар је трећи водећи узрок смрти и први узрок инвалидитета у свету.

Untitled Document

У Србији је мождани удар први узрок скраћења животног века у женском и други у мушком делу становништва. Настаје због патолошког процеса васкуларног порекла: због наглог зачепљења или због пуцања крвног суда и излива крви у део мозга који после тога одумире, и неке функције се тада гасе привремено или трајно, па настају последице. Једна трећина болесника која доживи мождани удар умире, друга трећина преживљава са различитим последицама (до трајне онеспособљености), а само се једна трећина враћа ранијим активностима и нормалном животу. Таква је актуелна здравствена статистика, и свакако би било интересантно размислити због чега је таква. Поставља се питање да ли је то и неизбежно, односно какав је и колики наш удео у томе – као особа одговорних за сопствено здравље, наравно у мери у којој је то реално могуће.                                                                                 
Фактори ризика за настанак можданог удара су препознати, па на основу тога постоје и мере примарне превенције. Њихово спровођење је могуће у свакодневном животу сваке особе  деловањем пре свега на спољашње ризике, који су заправо навике и саставни део начина живота.
Превенција можданог удара је најбољи лек. Руководећи се тиме, оно што сами можемо учинити и треба да учинимо је следеће:
☺ Живети живот ослобођен ризика који доноси дувански дим (без дувана и дима).
☺ Правилан, избалансиран начин исхране и правилна припрема намирница.
☺ Одржавање телесне тежине у границама нормалне.
☺ Физичка активност, индивидуално одређена и у складу са здрављем, свакодневно најмање 30 минута.
☺ Редовне контроле крвног притиска; и обавезно лечење повишеног крвног притиска који се још зове "тихи убица",  јер оболелом често не ствара тегобе и симптоме.
☺ Редовне контроле вредности шећера, масти и холестерола у крви, и одржавање у границама нормалних.
☺ Редовно лечење постојећих хроничних болести (нпр. шећерне болести и свих других).
Ове препоруке су настале на основу проучавања механизма настанка болести, пошто су препознати најзначајнији унутрашњи (године старости, пол, генетика) и спољашњи фактори који повећавају ризик или вероватноћу за настанак можданог удара, а они су следећи:
☻ Године старости, пол - мушки део становништва старији од 45 и женски старији од 55 година.
☻ Крвни притисак - 140/90 мм Хг и више од тога, као и непозната а повишена и неконтролисана вредност.
☻ Употреба дувана - активна и пасивна (убрзава процес артериосклерозе, сужава крвне судове, повишава крвни притисак).
☻ Неправилна исхрана - повишен холестерол и триглицериди у крви; гојазност (10 кг више од одговарајуће телесне тежине).
☻ Физичка неактивност - мање од 30 минута физичке активности свакодневно.
☻ Шећерна болест, ангина пекторис (стезање иза грудне кости), болести крвних судова (ногу), срчана аритмија или прележани срчани удар.
☻ Болест у породици - уколико су мајка, отац, сестра, брат или баба и деда имали мождани удар пре 55 године живота за женске сроднике или пре 65 године живота за мушке сроднике.
☻ Мождани удар - већ доживљен или постојање промена на крвним судовима главе и врата (нпр. стеноза / сужење или анеуризма / проширење).
Наведени фактори се веома често удружују и све то заједно са хроничним стресом представља значајан проблем који нарушава  психо-физичко здравље великом броју људи данашњице.
Уколико се мождани удар развије најважније је брзо препознавање симптома и хитан транспорт у болницу, пошто се ово обољење може успешно лечити. Постоји лек који у одређеним случајевима успешно делује, али је од пресудне важности да се примени у прва три сата од настанка можданог удара. Због тога је веома важан долазак у болницу у првом сату од појаве симптома, као и брза, прецизна дијагностика. На тај начин се исход обољења помера ка излечењу без последица, које могу бити различите и бројне опет у зависности од тога који је део мозга – због зачепљења или пуцања (прскања) крвног суда – одумро, односно изгубио функцију.           
Симптоми можданог удара су разноврсни, али је за све поремећаје карактеристично да готово увек настају изненадно. Најзначајније и најчешће групе симптома, који могу да се појаве код особе која је жртва можданог удара, су следеће: изненадна истовремена слабост или утрнулост једне половине тела (лица, руке и ноге), или одузетост; сметње изговарања или разумевања говора; изненадне тешкоће вида, на једном или оба ока; изненадне тешкоће у ходу или немогућност хода; губитак равнотеже или координације покрета; изненадна јака, до тада недоживљена главобоља, мука, повраћање, кочење врата, изненадна збуњеност и други поремећаји менталних функција...  Последице можданог удара су такође разноврсне. Могу се испољити као: непријатна утрнулост или мравињање дела тела; пареза или слабија покретљивост руке или ноге; парализа или непокретност половине тела, лица; отежан или немогућ говор; отежано гутање; поремећај или губитак менталних функција (мишљења, памћења, стеченог знања...) и друго.
Са повећањем просечне старости становништва васкуларна обољења мозга постају све учесталија. Старимо од првог дана – на то не можемо утицати, али како ћемо старити – на то можемо у значајној мери утицати. Потребно је да се на одређени начин понашамо у свакодневном животу и да избегнемо све ризике које можемо, а све друге у максимално могућој мери смањимо. 

Уколико код себе препознате фактор/е ризика обратите се свом лекару ради комплетне процене стања Вашег здравља. Спречити је боље него лечити!

                У Севернобачком округу је од можданог удара - 2016. године умрло 285 особа, 115 мушког и 170 женског пола. Статистички подаци показују да и у нашој средини учесталост умирања расте пропорционално са годинама старости. Највећи број особа (184) је преминуло због последица можданог удара насталог зачепљењем или сужењем артерије (инфаркт).

Аутор: Др Зорица В. Драга, Специјалиста социјалне медицине


1