srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
KONFERENCIJOM ZA NOVINARE 09. MARTA OBELEžEN SVETSKI DAN BUBREGA
Untitled Document

”Bolesti bubrega i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”      

      Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u preko 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine  obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu.
Untitled Document     

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega, koji glasi, ”Bolesti bubrega i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege” - ima za cilj da istakne činjenicu da je povećanjem znanja i svesnosti o faktorima rizika za nastanak bolesti bubrega  kao i promocijom zdravog načina života moguće u značajnoj meri doprineti sprečavanju nastanka ovih bolesti. U okviru zdravog načina života, pre svega ostalog treba istaći značaj pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, uz isključivanje svih za zdravlje štetnih navika.
    Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja su najčešće izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima, povredama kao i drugim uzrocima i bolestima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, često skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. Identični su pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva i u Severnobačkom okrugu.
    U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se povećava sa povećanjem godina starosti. Naime, posle 40 godina jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1% godišnje. Starije osobe češće boluju od neke druge hronične bolesti, koja može biti faktor rizika koji može da izazove oštećenje bubrega, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.  U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od hitnosti pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). To je samo jedan od značajnih razloga, zbog kojeg je potrebno povećati broj kadaveričnih transplantacija. U tom smislu neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa, a od novog zakona o trnasplantaciji u našoj zemlji – očekuju se značajne pozitivne promene. Doniranje organa je uvek znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima, da bi se darovala šansa za novi život. U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Prema podacima IZJZS “Batut“, a prema fakturisanoj realizaciji zdravstvenih usluga,  Tokom 2014. godine, urađeno je 68 transplantacija bubrega. Na osnovu predhodno iznetih činjenica i podataka sasvim je jasno zbog čega treba naglašavati: dijagnostika bolesti bubrega je jednostavna i dostupna, te je moguće da se na vreme sprovede. Pregledom uzorka mokraće i krvi, kao i merenjem krvnog pritiska moguće je otkriti rane znake bubrežne bolesti.
    Gojaznost je potencijalni faktor rizika za razvoj bolesti bubrega. Naime, gojaznost povećava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronične bubrežne insuficijencije, a to su šećerna bolest tip 2 i povišen TA. Takođe, gojaznost sama po sebi dovodi do razvoja hronične bubrežne insuficijencije, kao i terminalne bubrežne insuficijencije zbog toga što kod gojaznih osoba bubrezi rade više, i filtriraju veću količinu krvi nego što je to fiziološki, odnosno više nego što je normalno kako bi odgovorili na povećane metaboličke zahteve, koje ispostavlja povećana telesna masa.
     Podaci iz literature govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba. Smanjenje telesne mase može u značajnoj meri usporiti progresiju hronične bubrežne insuficijencije. Procenjuje se da će do 2025. godine 18% muškog i preko 21% ženskog dela stanovništva širom sveta biti gojazni. Ekstremno gojaznih će biti u svetu 6% osoba muškog i 9%  ženskog pola. U nekim zemljama gojaznost je već prisutna kod više od jedne trećine odraslog stanovništva i značajno doprinosi oboljevanju i umiranju od mnogih akutnih i hroničnih bolesti, kao i visokim troškovima lečenja na godišnjem nivou. Gojaznost u dečjem uzrastu je takođe u porastu, svuda u svetu kao i u našoj zemlji. Zbog toga je potrebno sagledavati značaj preventivnih i kontrolnih pregleda kod svog lekara i iz ovog ugla!
    U Severnobačkom okrugu je tokom 2016. godine od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, umrlo ukupno 29 osoba, 15 muškog i 14 ženskog pola. Učestalost umiranja značajno raste posle 60. godine života, i to bez obzira na pol. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (3 osobe muškog pola) a hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 22 smrtna ishoda (12 osoba muškog i 10 ženskog pola). Bolesti bubrega su bile neposredni uzrok smrti kod 8 osoba, i to 3 muškog i 5 ženskog pola. Prema izveštajima hospitalizacije iz O Bolnice Subotica za 2016. godinu - od bolesti bubrega je lečeno 409 osoba (201 muškog i 208 osoba ženskog pola). Najučestalije dijagnoze u morbiditetu, odnosno najveći broj osoba je lečen zbog: Hronične bubrežne insuficijencije (103 osobe), zatim zbog nefrolitijaze ili kamena u bubregu (98 osoba) i zbog akutnog tubulointersticijalnog nefritisa ili upale (53 osobe).

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine


1