srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
Untitled Document

31. JANUAR  NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
“ODRASLI PUŠE I MENE GUŠE!”

Temom ovogodišnjeg obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima želi se skrenuti pažnja da je izloženost duvanskom dimu u Srbiji još uvek visoka i da su deca duvanskom dimu najviše izložena u svojim domovima. Zdravstvene posledice izloženosti duvanskom dimu su brojne.

Untitled Document

31. JANUAR – “ODRASLI PUŠE I MENE GUŠE”

Uprkos smanjenju, izloženost duvanskom dimu je i dalje visoka u Srbiji. Stoga je slogan ovogodišnjeg obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima “Odrasli puše i mene guše”. Obeležavanjem se želi skrenuti pažnja i ukazati donosiocima odluka, stručnoj javnosti i  stanovništvu  na značaj potpune zabrane pušenja u zatvorenom prostoru, bez izuzetaka.
Visokoj izloženosti duvanskom dimu, a posebno na mestima na kojima nije zabranjeno pušenje, svakako doprinosi i visoka tolerantnost društva prema upotrebi duvana uprkos tome što većina stanovništva zna da duvanski dim izaziva brojna oboljenja.
Preko 40 % dece ima najmanje jednog roditelja koji puši. Statistike kažu da gotovo polovina dece u svetu redovno udiše vazduh zagađen duvanskim dimom na javnim mestima. Lekari upozoravaju da ne postoje bezbedni duvanski proizvodi i bezbedan nivo korišćenja duvanskih proizvoda, kao ni bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu.
Kod novorođenčadi majki koje su u trudnoći pušile, češći su problemi u sazrevanju pluća zbog čega ova novoređenčad mora boraviti u inkubatoru. Njihova pluća nisu dovoljno razvijena, a češće imaju i manju telesnu težinu na rođenju. Bebe putem majčinog mleka unose štetne materije duvanskog dima. Zbog toga su ove bebe češće uznemirene i uplašene, pa više plaču. Najnovija istraživanja ukazuju da, ukoliko su deca izložena duvanskom dimu u kući, u kasnijem razvoju su kod njih češće prisutni agresivni oblici ponašanja i hiperaktivnost.
Važno je istaći da deca dišu brže nego odrasli i imaju veći broj otkucaja srca u minuti i da na taj način u svoj organizam unose više hemikalija iz duvanskog dima. Sa druge strane sposobnosti „prečišćavanja i izbacivanja“ štetnih hemikalija su im manje nego kod odraslih.
Deca čiji su roditelji pušači, u poređenju sa decom čiji roditeljii ne puše, imaju češće infekcije disajnih puteva i probleme sa plućima, pa i smanjenu funkciju pluća. Ova deca češće dobijaju i upalu pluća, kao i upalu srednjeg uha.
Posebno su na duvanski dim osetljiva deca koja imaju neki oblik alergije ili astmu. Duvanski dim direktno pogoršava njihovo zdravstveno stanje i može biti uzrok napada gušenja i teškog disanja.
Nemojte zaboraviti da se duvanski dim zadržava u prostoriji, u tepihu, mebl štofu, zavesama, zidovima, na nameštaju i svim predmetima koji se nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo. Zbog ovoga su nepušači, uključujući i decu i kućne ljubimce, izloženi štetnim sastojcima duvanskog dima čak i ako u trenutku njihovog boravka u njoj niko ne puši.
U cilju zaštite stanovništva od štetnih posledica izazvanih duvanskim dimom, jasno proizilazi da je neophodna obavezujuća regulativa, a ne ona koja je zasnovana na dobrovoljnosti. U skladu sa tim je potrebno unaprediti postojeću zakonsku regulativu u Srbiji.

Napravimo pravi izbor za sebe i naše najmilije, našu decu. Za zdrav početak njihovog života obezbedimo im bezbedan i siguran prostor bez duvanskog dima.

Statistički podaci:

  • Više od jedne petine stanovništva svetske populacije puši (21%) ili više od 1 bilion ljudi.
  • Učestalost pušenja je, posmatrano prema regionima SZO, najviša u evropskom regionu gde 26% stanovništva puši, a 13 miliona ima zdravstvene probleme izazvane pušenjem (2015.god.).
  • Preko 40% dece sveta ima najmanje jednog roditelja koji puši. Statistike kažu da gotovo polovina dece u svetu redovno udiše vazduh zagađen duvanskim dimom na javnim mestima.
  • U Srbiji je učestalost pušenja veća od proseka evropskog regiona. Podaci iz poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije (2013.) pokazuju da 34,7% odraslog stanovništva puši svakodnevno ili povremeno, od toga 37,9% muškaraca i 31,6% žena. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54,4%) bilo je izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, a 47,1% nepušača zabrinuto zbog štetnih posledica duvanskog dima po sopstveno zdravlje.
  • Podaci iz Globalnog istraživanja o upotrebi duvana kod mladih uzrasta 13-15 godina u Srbiji (2013.) pokazuju da 1 od 10 učenika puši cigarete, sada više devojčica (13,3%) nego dečaka (12,7%). Rezultati ovog istraživanja ukazuju i na visoku izloženost mladih duvanskom dimu jer je63% učenika izloženo duvanskom  dimu u svojoj kući, a 61% u zatvorenim javnim prostorima.
  • Rezultati 7. istraživanja o efektima primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (DD) objavljeni decembra 2016. godine pokazuju da: polovina pušača želi ostaviti cigarete, a svaki četvrti pušač ozbiljno razmišlja o tome da prestane da puši, 15% pušača je smanjilo broj popušenih cigareta, a 1% prestalo da puši. Iako je Zakonom zabranjeno pušenje u školama/fakultetima je izloženost DD 5%, na radnim mestima 20% i na mestima za izlazak 52%. Ipak najveća izloženost odraslih DD je u kući rođaka/prijatelja 75% i 65% u svojoj kući. Skoro svakom drugom stanovniku smeta izloženost DD bez obzira gde je izložen. 86% stanovnika podržava važeći Zakon, a samo 11% smatra da se u potpunosti poštuje. Više od trećine stanovnika Srbije misli da bi trebalo u potpunosti zabraniti pušenje ili ostaviti mogućnost pušenja u fizički odvojenim prostorijama u ugostiteljskim objektima. 72% se zalaže za zabranu pušenja na dečijim igralištima, 45% na otvorenim sportskim terenima, a 35% u parkovima i stajalištima za javni prevoz. Svaki deseti stanovnik je probao elektronsku cigaretu (11%) - svaki drugi zbog radoznalosti, 23% kao zamenu za smanjenje i 18% za odvikavanje od pušenja. 67% stanovnika smatra da su štetne i 63% smatra da e-cigaretu treba regulisati na isti način kao i upotrebu drugih DP. U Srbiji je zabranjeno reklamiranje e-cigarete od 2016. godine, ali je potrebno regulisati i druge aspekte upotrebe e-cigarete.
  • Lekari upozoravaju da ne postoje bezbedni duvanski proizvodi i bezbedan nivo korišćenja duvanskih proizvoda, kao ni bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu. Izloženost duvanskom dimu i kod nepušača može da izazove rak, bolesti srca ili bolesti pluća. Procenjuje se da oko 600.000 nepušača širom sveta godišnje umire zbog izloženosti duvanskom dimu, a u EU više od 19.000 nepušača. SZO traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno bez duvanskog dima, uključujući i ugostiteljske objekte.
  • U cilju zaštite stanovništva od štetnih posledica izazvanih duvanskim dimom, jasno proizilazi da je potrebno unaprediti postojeću zakonsku regulativu i u Srbiji. Neophodna je izmena Zakona koja treba da predvidi uvođenje potpune zabrane pušenja na svim javnim mestima bez izuzetaka, uključujući ugostiteljske objekte. Takođe, je važno primenjivati i sve ostale efikasne i proverene mere kontrole duvana iz tzv. moćnog paketa mera M-POWER koje su dovele do poboljšanja zdravlja stanovništva u zemljama koje ih primenjuju duže od decenije. One uključuju povećanje cena i akciza duvanskih proizvoda, uvođenje slikovnih upozorenja na pakovanjima, zabranu reklamiranja i sponzorstva i pružanje podrške za odvikavanje od pušenja.
  • Nacionalni dan bez duvanskog dima 31. januar 2017. godine -"Odrasli puše i mene guše"
  • Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, Načelnik Centra za promociju zdravlja

    
    1