srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIćA MATERICE
Untitled Document

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
(22. - 28. januar 2017. godine)

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se ove godine od 22-28. januara, sa ciljem podizanja svesti i znanja žena o raku grlića materice i načinima prevencije (sprčavanja). Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već jedanaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju. Evropska asocijacija za rak grlića materice tokom ove nedelje inicira brojne aktivnosti, a jedna od njih je i podela broševa „Biser mudrosti”.
Untitled Document

Broševi, kao simbol prenošenja znanja, dele se ne samo ženama već i svima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice. Do danas je preko 1,5 milion Bisera mudrosti podeljeno širom Evrope, i oni su postali prepoznatljiv simbol ove kampanje (www.PearlofWisdom.eu).
     Svake godine, osnovna poruka upućena svim ženama glasi da je rak grlića materice maligna (zloćudna) bolest koja se može sprečiti. Tokom ove nedelje prenosimo poruku o značaju dostupnih mera prevencije u našoj zemlji, koje se sprovode u cilju sprečavanja oboljevanja i umiranja od raka grlića materice. „Dan za zdravlje“ je slogan koji će nas usmeriti da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice, da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje „dan za zdravlje“, kada će posetiti svog lekara, koji će primeniti dostupne mogućnosti za prevenciju ove bolesti.
     Rak grlića materice, već deceniju, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. Svake godine se u našoj zemlji u proseku registruje oko 1.250 novoobolelih žena, dok  približno 500 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. Naročito zabrinjava činjenica da se Srbija i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Kada je reč o oboljevanju Srbija se nalazi na četvrtom mestu u Evropi, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske. Nažalost, naša zemlja se po umiranju od raka grlića materice nalazi na drugom mestu, odmah posle Rumunije. U Evropi je kod  žena obolelih od raka grlića materice učestalost infekcije visokorizičnim humanim papiloma virusima (HPV tip 16 i 18) 73,4%. Prema podacima Centra za kontrolu bolesti SAD oko 79 miliona Amerikanaca je trenutno inficirano HPV-om, a svake godine se beleži oko 14 miliona novozaraženih. Takođe u SAD, svake godine oko 17500 osoba ženskog i oko 9300 muškog pola oboli od nekog karcinoma koji je prouzrokovan HPV-om. Prema istim podacima, u svakom trenutku 1 od 100 seksualno aktivnih osoba ima genitalne kondilome. Učestalost infekcije ovim virusima među ženama sa normalnim citološkim nalazom iznosi u proseku 3,8%. Prevalenca se kreće od 9,7% u zemljama istočne Evrope do 2,6% u zemljama zapadne Evrope. Najčešća polno prenosiva infekcija je HPV infekcija, koja kod 9 od 10 osoba prođe spontano u periodu 6 meseci do 2 godine. Karakteristično je da najveći broj inficiranih osoba nema simptome ili bilo kakve zdravstvene probleme, ali mogu preneti infekciju zdravim osobama sa kojima su u kontaktu. Međutim, HPV infekcija može perzistirati (trajati) i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Zdravstveni poremećaji prouzrokovani HPV infekcijom su sledeći: genitalni kondilomi (bradavice), rak grlića materice, rak usne duplje i ždrela uključujući bazu jezika i krajnike (tonzile), rak anusa, rak vulve i vagine, i rak penisa.
     Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti (prevenirati). Jedna od efikasnih mera pravencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Vakcina je u primeni od 2006. godine (SAD), ali imunizacija ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda pošto postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV, koji mogu izazvati rak. Ova vakcina prevenira (sprečava) infekciju odrđenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV). Bezbedna je, efikasna i štiti od infekcije visoko rizičnim HPV virusima. Ova intervencija je isplativa, pogotovu u zemljama gde su resursi ograničeni (ekonomski siromašnije države), i gde je učestalost HPV infekcije visoka a obuhvat preventivnim pregledima nizak. Preventivne preglede kod svog ginekologa treba obavljati barem jednom godišnje. Na prvi pregled se odlazi na početku seksualne aktivnosti, a najkasnije tri godine posle prvog snošaja, i onda kada mlada osoba nema nikakvih zdravstvenih tegoba. Tokom pregleda ginekolog će, pored ostalog, uzeti bris za Papanikolau test (Papa test) i zbog toga je potrebno pripremiti se. Savetuje se da se na pregled ne dolazi u vreme ciklusa, zatim dva prethodna dana seksualne odnose ne treba imati i ne treba koristiti nikakve vaginalne tretmane. Posle 69. godine života kod ginekologa se odlazi prema potrebi, i ako se pojave određene tegobe.
     Sa ciljem ranog otkrivanja raka grlića materice (kada je uspešnost lečenja najveća) u mnogim državama se organizuju skrining programi. Skrining znači otkrivanje bolesti u početnom stadijumu, kada nema nikakvih simptoma i znakova. U skriningu za ovaj rak koristi se Papa test, koji je veoma senzitivan, ali postoji mogućnost da u malom procentu rezultat bude lažno pozitivan ili lažno negativan. Upravo zbog toga je važno pripremiti se za preventivni pregled. Dobra praksa potvrđuje da dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice.
Rezultati trogodišnjeg ciklusa sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića materice
     Krajem 2015. godine završen je prvi trogodišnji ciklus sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića na teritoriji 17 opština. Za tri godine u okviru organizovanog programa skrininga raka grlića materice pozvano je na pregled 334.242 žena životne dobi od 25 do 64 godine, što čini 56,1% ciljne populacije. PAP-a test je urađen kod 190.906 žena (32%). Od svih urađenih PAP-a testova 11.740 je bilo sa pozitivnim nalazima (6,1%). Kolposkopija je urađena kod 31.473 žene, a potom 2465 biopsija kojima je patohistološki potvrđeno 112 karcinoma.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš,  Specijalista socijalne medicine


1