srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


ARHIVA
СВЕТСКИ ДАН ГОЈАЗНОСТИ -11.октобар 2018.
Untitled Document

Светски дан гојазности обележава се од 2015. године, у виду кампањске активности за подстицање и подршку практичним решењима која ће помоћи деци и одраслима  да постигну и  одрже здраву тежину, а уједно се скреће пажња јавности на планетарни проблем гојазности. За решавање гојазности, најбољи здравствени приступ је улагање у превенцију. Превенција представља и најекономичнију инвестицију за све владе и здравствене службе.

Untitled Document

Циљ овогодишње кампање је да се заустави стигма везана за гојазност, која у данашњем друштву, широм света, представља једну од последњих друштвено „прихватљивих” облика дискриминације (стигма - грч. именица (Љ. Мићуновић: Савремени лексикон страних речи и израза: жиг, мрља, ожиљак, белег, убод); значење (wikipedia): нагласити, истакнути, означити; значи негативно обележавање особе; повезана је са предрасудама, тј. негативним ставовима који су утемељени на погрешним чињеницама,  узрокована комбинацијом незнања и страха, што је подлога стварању укорењених митова и предрасуда).
Као први корак, најважније је суочавање целокупне јавности са реалном чињеницом да је стигма везана за гојазност присутна у друштву и да представља једну од многобројних препрека за решавање проблема везаних за гојазност. О прекомерној телесној тежини, вишку килограма и гојазности се много говори и пише, али се без сумње сви морамо сложити да се изоставља део који је везан за односе појединаца, групе људи, терапеута и друштва у целини према особама које се боре са прекомерном телесном тежином. „Ко нема овај проблем, или се стучно не бави његовим решавањем, не може бити свестан патње коју прекомерна телесна тежина и/или гојазност носи са собом, како у социјалном, тако пре свега, у психолошком смислу“. (facebook: Психологија и гојазност) „Бројне студије су показале да особе са прекомерном телесном тежином имају нижи степен самопоштовања и нарушену социјалну интеракцију (породица, пријатељи, социјално окружење) у односу на особе нормалне телесне тежине. Често се осећају бескорисним, неважним и неуспешним. Ниско самопоштовање, као негативно мишљење о себи, могу исказивати отворено или могу представљати тешко речима описив осећај безвредности. Могу бити нерасположени (дистимија) или имати различит степен депресије. Често се придржавају дијета које су неуспешне, што погоршава њихов осећај безвредности, доприноси разочарењу, осећају се одбаченим од околине“. (Медицински гласник, година 23, број 70, Златибор, септембар 2018. М. Пантовић: Ниско самопоштовање и оштећена социјална интеракција код гојазних-план и циљ неге)
„Нажалост, чак и у савременој, политички коректној култури опстаје стигма везана за особе са прекомерном телесном тежином“. (facebook: Психологија и гојазност). Постоји утемељено мишљење већине људи да су особе са прекомерном телесном тежином лење и статичније, неуредније јер се по правилу више зноје, непривлачне због јединственог стила облачења (широка одећа, углавном тамнијих боја), и да због свега тога не представљају довољан „изазов“ као личности, односно често наилазе на потцењивачки став околине. Такође, и у породицама са више деце, где постоји дете са вишком килограма и дете које је физиолошки ухрањено постоји разлика у односу родитеља, у смислу мањег поверења за постизањем успеха у школи, или другим активностима према детету са прекомерном телесном тежином. Школа је „идеална“ средина где се путем најчешће вербалног малтретирања (задиркивање, давање надимака, ружно опхођење), а неретко и физичког  малтретирања ствара код особа са прекомерном телесном тежином подлога за стварање лошије слике о себи и сопственим вредностима. Не може се занемарити и огроман негативан утицај медија који неретко, доприносе стварању предрасуда, рекламирањем нездраве хране које је углавном везано уз фотографију особе која има прекомерну телесну масу, промовисања искључиво витких особа и форсирање одређеног модела лепоте (модни магазини, ТВ емисије са гостовањима познатих, али по правилу, витких особа које причају о целулиту и о вишку килограма као највећој претњи за њихову беспрекорну лепоту). Тема физичког изгледа, а нарочито телесне тежине, данас представља једну од најзаступљенијих тема скоро у свим областима живота. Позната је и дискриминација приликом запошљавања, где се такође за многе послове, нарочито промотерске, који су углавном везани више за млађу популацију, траже особе манекенског изгледа. Тиме се још више ствара јаз између лепог-витког и ружног-вишак килограма, јер се ради о млађој популацији, осетљивој на таква етикетирања друштва. Многобројни су примери из целог света који потврђују дискриминацију код запошљавања (некоректни интервјуи за посао, мање плате, немогућност апликације за одређена радна места, откази). Нажалост, постоје ситуације у којима се ни медицински радници не „носе“ на завидан начин са проблемима које имају особе са вишком килограма. Пацијенти се врло често баш у медицинском окружењу осећају кривим за неспособност да омршаве, или да буду дисциплиновани и/или да се придржавају датих препорука и програма исхране. Такође, врло често су контакти са медицинским особљем праћени непримереним коментарима, тиме се ствара неповерење између терапеута (лекар, нутрициониста, медицински техничар) и пацијента, које свакако не може да допринесе бољитку. Остаје енигма зашто терапеути поред огромног знања које поседују у погледу патогенезе и патофизиолошких механизама гојазности, дијагностичких и савремених терапијских метода, не поседују једнаку заинтересованост за психолошки статус пацијента. Најмање времена се посвећује разговору са пацијентом, и најмање времена и пажње се одваја за психолошко саветовање.
Како да унапредимо наш однос са особама које су жртве стигме везане за гојазност?  Први корак  је да промислимо, свако за себе, о ставу који имамо према особи која има прекомерну телесну тежину.  Да бисмо као заједница напредовали, морамо да почнемо од себе, односно од рада на себи. Након преиспитивања себе, можемо реалније сагледати на који начин можемо да помогнемо. Искуства из појединих земаља показују да је смањење стигме везаних за одређене болести и стања могуће, али да је на томе потребно да се свакодневно ради. Потребно је ангажовање целе заједнице. Мултисекторске сарадње (нпр. просвета, здравство, социјални сектор), заједнички програми и пројекти морају да се планирају и да буду подржани од стране доносиоца одлука на нивоу земље. Кампање скрећу пажњу на проблем и покрећу ствари, али нису довољне. У свакодневном животу је неопходно да се са поштовањем обраћамо свакој особи и да је уважавамо. Етикетирање особа са прекомерном телесном тежином, као дебеле или гојазне је неприлично. То није дебела или гојазна особа која шета градом, него особа која има име и презиме. У раду са особама са прекомерном телесном тежином  неопходно је подстаћи особу да развије и примењује нова корисна животна правила и да прихвата себе безусловно. У свакодневном раду потребно је усмерити се  на оснаживање самопоуздања и радити на побољшању интерперсоналних односа са члановима породице и колективом. У данашње време може да помогне комуникација путем интернета, односно преко друштвених мрежа, које су постале саставни део наших живота. С обзиром на раширеност слободне комуникације путем друштвених мрежа (Facebook, Youtube, Тwitter, Instagram, Tumbler, Skype), нарочито међу млађом популацијом, пружају се многобројне могућности и прилике за проналажењем „сродних душа”, формирањем одређених група која деле међу собом своја искуства по одређеним темама (нпр. фејсбук страница: “Заједно смо лакши”, коју је основала наша поп певачица и композиторка Кристина Ковач; www. udruženje za prevenciju i borbu protiv gojaznosti, facebook: psihologija i gojaznost, twitter: @EndWeightStigma….).
Извор: 
- www.worldobesityday  
- facebook: Психологија и гојазност
- интернет: извод из предавања проф.др Нормана Сарториуса (Ментално здравље)
- „Медицински гласник“, година 23, број 70, Златибор, септембар 2018. М. Пантовић: Ниско самопоштовање и оштећена социјална интеракција код гојазних
У нашој земљи, у организацији Српског удружења за проучавање гојазности, на челу са академиком проф. др мед. Драганом Мицићем, Удружењем за дијабетес Србије и Одбором за ендокринологију и факторе спољашње средине САНУ,  ове године на Златибору одржан је 4. српски конгрес о гојазности. Најпризнатији стручњаци из Европе, региона и наше земље представили су најновија истраживања из целог света из области проучавања гојазности, која су обухватила све сегменте - од превентивних, дијагностичких до најсавременијих терапијских процедура у лечењу гојазности.
Изводи из појединих предавања објављених у „Медицинском гласнику” (година 23, број 70, Златибор, септембар 2018):
•  Учесталост прекомерне телесне тежине и гојазности одавно има епидемијски карактер на глобалном нивоу, а 1997. године Светска здравствена организација је и формално потврдила  епидемију гојазности и означила је као важан јавно здравствени проблем. Чињенице да шест од десет мушкараца, пет од десет жена и троје од десеторо деце има прекомерну телесну тежину, или је гојазно јасно указује на размере епидемије. Просечан добитак у телесној маси износи око 1,5 кг за сваку декаду у општој популацији широм света. Озбиљни здравствени ризици, скраћење очекиване дужине живота и енормни економски ефекти повезани са гојазношћу, чине додатно бреме, посебно када су у питању хроничне незаразне болести и онеспособљеност. Процењује се да су прекомерна телесна тежина и гојазност одговорни за 3,9% укупних година изгубљеног живота (YLL-Years of Life Lост) и 3,8% укупних година коригованих у односу на онеспособљеност (DALY-Disability Adjusted Life Years). Осим тога, подаци указују на концентрисање гојазности у појединим регионима света, али и на тренд линеарног пораста учесталости, независно од степена економске развијености појединих земаља. (Т.Пекмезовић, Г.Матић: Епидемиологија прекомерне телесне тежине и гојазности: импликације на оптерећење популације хроничним болестима; Е.Стокић: Остеопороза и гојазност)
• Процена је да више од половине становништва Србије (54%) има  проблем прекомерне ухрањености. Гојазност погађа готово сваки органски систем у хуманом организму, доводећи до појаве коморбидитета, односно представља фактор ризика за бројна обољења: метаболичка-ендокринолошка (инсулинска резистенција, дијабетес мелитус тип 2, хипертензија, хиперлипидемија), болести КВС (исхемијска болест срца, цереброваскуларна болест, тромбоемболијске компикације), болести респираторног система (хиповентилациони синдром, слееп апнеа синдром), болести гастроинтестиналног система (холелитијаза, масна инфилтрација јетре), болести коже, обољења коштано-зглобног система, дисфункцију имунолошког система и  појаву неких форми карцинома. Базични механизам настајања коморбидитета укључује појаву дисфункционалног субкутаног масног ткива које двоструко утиче на развој коморбидитета кроз: а) повећање ослобађања цитокина, снижено ослобађање адипонектина и повећање ангиотензиногена и б) повећано ослобађање слободних масних киселина и снижено деловање триглицерида. Повећање ектопичних липида у срцу, мишићима, јетри и острвцима панкреаса доводи до појаве инсулинске резистенције, пада секреције инсулина и развоја дијабетеса и дислипидемије. (Д. Мицић: Лечење коморбидитета гојазности)
• У гастроинтестиналном тракту човека постоји више од 200 врста бактерија са различитим геномима који учествују у деградацији угљених хидрата, са главном улогом у варењу хране. Доминантне бактерије разграђују сложене угљене хидрате и ослобађају масне киселине кратких ланаца (СЦФА) које су извор енергије, синтезе холестерола и глуконеогенезе. Међусобна интеракција цревних бактерија и имуног система неопходна је за одржавање овог симбиотског односа. Заступљеност цревних бактерија се разликује у различитим метаболичким стањима. Betaproteobacteria и Firmicutes доминирају у цревима гојазних особа, док Akkermansia muciniphila  смањује гојазност, инфламацију ниског степена и инсулинску резистенцију. Цревна флора олакшава гојазност повећањем екстракције енергије из хране и регулацијом масних депоа у телу. Микробиота гојазних омогућава веће депоновање триглицерида у адипоцитима и мање изражен осећај ситости. Интестинална дисбиоза је удружена са инсулинском резистенцијом и дијабетесом типа 2. На микробиоту (све микробне форме које насељавају наш организам) утиче физичка активност, употреба вештачких заслађивача и хронични поремећаји спавања. Пробиотици су живи микроорганизми бактерија или гљивица који примењени у адекватним количинама доводе до користи за здравље домаћина. (S.Polovina: Gut mikrobiota and Diabetes remission after Metabolic Surgery; I. Bjeladinović: Gojaznost i mikrobiota)
• Контрола уноса хране, иако комплексна, може се поделити на: централну (хипоталамус) и периферну (сигнали из гастроинтестиналног тракта), односно краткорочну (контролише се количина хране која се уноси сваким оброком) и дугорочну (за одржавање нормалих залиха енергије у телу, углавном аферентним сигналима из масног ткива). Периферни механизми укључују сигнале који долазе из масног ткива, дигестивног тракта и панкреаса. Новије студије показују да кључно место истраживања енергетске хомеостазе заузима модулација аденозин 5, монофосфатом активиране киназе (АМПК), ензима ћелијског „енергетског сензора”, чија активност зависи од промена у енергетском статус ћелије. Овај енергетски комплекс је укључен у регулацију енергетског баланса  на нивоу читавог организма, реагујући на ендокрине и нутритивне сигнале из централног нервног система и из периферног ткива. Наредна истраживања би требала да расветле комплексну неурофизиологију енергетског баланса, ради обезбеђивања кључних информација у разумевању патогенезе гојазности. (Д. Нешић: Централни и периферни механизми и регулација уноса хране)
• Централну улогу у повећању кардиометаболичког ризика носи абдоминалана гојазност. Субкутано масно ткиво је физиолошко место за депоновање масти и њега чине инсулин сензитивни и метаболички не значајно активни адипоцити. За разлику од тога, висцерално масно ткиво чине метаболички активни, инсулин резистентни адипоцити, али и макрофази и друге инфламаторне ћелије. Субкутано масно ткиво секретује своје продукте у системску, а висцерално масно ткиво директно у порталну циркулацију. Адипоцитокини су биомаркери који квантификују метаболичку активност масног ткива. Они су продукти масног ткива, али не само адипоцита већ и имуних ћелија које инфилтрирају масно ткиво. Зависно од свог ефекта, адипоцитокини се деле на проатерогене, проинфламаторне, оне који стимулишу инсулинску резистенцију. Антиатерогено и повољно дејство на инсулинску сензитивност има адипонектин. Истовремена пандемија гојазности и типа 2 дијабетеса сугерише да су ова два стања уско повезана. Новије студије су указале да значајну патогенетску улогу у овом процесу имају проинфламаторни цитокини, поремећени сигнални путеви транскрипционих фактора, као и митохондријална дисфункција, доминантно кроз смањење оксидативног капацитета и поремећаја на нивоу ендоплазматског ретикулума. Са друге стране, адипоцити секретују и бројне адипокине који имају про-хипергликемијске ефекте (резистин, ретинол биндинг протеин 4, ТНФ, ИЛ-6) и анти-хипергликемијске ефекте (лептин, адипонектин, висфатин, оментин), па је поремећен међусобни однос наведених адипокина у гојазности један од главних механизама настанка дијабетеса, пре свега кроз молекуларне и метаболичке абнормалности у деловању инсулина (на нивоу мишића, јетре и масног ткива), али и дефекте на нивоу секреције инсулина. (М.Пешић: Кардиометаболички ризик у гојазности; Н. Лалић: Гојазност и дијабетес)
• Уочено је да постоји и субгрупа гојазних особа код којих не постоје метаболички поремећаји, укључујући и дислипидемије. Присуство ове врсте гојазности названо је “метаболички здрава гојазност” (метаболицаллy хеалтхy обеситy; МХО). Испитивања у овој области су контроверзна и није познато да ли су особе са МХО заиста метаболички здраве, посебно имајући у виду да нема јасног консензуса о критеријумима за дефинисање МХО. Сугерисани су бројни могући механизми који би били у основи МХО, али према најновијим истраживањима, распоред масног ткива (присуство висцералне, а не супкутане гојазности, као и ектопичног масног ткива) и инфламација имају можда најважнију улогу у настанку МХО. Међутим, прогностички значај МХО је такође контроверзан, посебно имајући у виду да новије велике проспективне студије сугеришу да је ово стање здраве гојазности ипак само пролазно метаболичко стање и да свака гојазност захтева лечење. (К.Лалић: Да ли нормалне вредности липида гарантују здраву” гојазност?)
• Здраво старење је у фокусу стручне јавности, поготово када се узме у обзир процена пораста броја старих особа у будућности. Посебан значај придаје се тзв. „Фраилтy синдрому” (синдром крхкости-клинички синдром који означава  повећан ризик за лошије здравствене резултате, ограниченост кретања, падове, хоспитализацију, друге различите здравствене сметње и смртност), који је присутан код старијих особа, онколошких болесника и других хроничних болесника. Процес старења прати саркопенија, тихи прогресивни феномен редукције мишићне масе, која је уједно удружена са смањењем мишићне снаге (снага стиска шаке се користи као биомаркер) и појавом  ектопичне акумулације масти у мишићима. Сматра се да овај феномен почиње након 25 године и да има инфламаторну основу. Како се бројне патофизиолошке промене у гојазности и старењу преклапају, предложено је да се гојазност може сматрати убрзаним моделом старења („адипагинг”). Старење је повезано са смањењем имунолошке функције (имуносенесценција), за коју се сматра да доприноси хроничној инфламацији ниског степена (енгл. инфламмагеинг). Лоша метаболичка контрола, резистенција на инсулин, проинфламаторно стање и смањена функција имунског система карактеристике су старења, као и гојазности. Код гојазних, у присуству остеосаркопеније неопходно је праћење немасне телесне масе (параметер ФФМ: показатељ минералне и мишићне масе тела). У циљу што прецизније опсервације, важно је одредити ФФМИ (фат-фрее масс индеx: ФФМ/ТВ2) који је сензитивнији параметар и који не би требало да буде мањи од 19,8 кг/м2 код мушкараца, односно 16,8 кг/м2 код жена. У циљу очувања мишићне масе код гојазних веома је важан и енергетски и нутритивни унос.  Енергетски унос би требало да се заснива на адекватном уносу енергије, а то значи према вредности ФФМ, а не укупне телесне масе, што упућује на закључак да је потребно да хранимо мишиће. Нутритивна адекватност постиже се уносом потребне и равномерно распоређене количине протеина, уз довољно обезбеђених дуголанчаних полинезасићених масних киселина и витамина Д. (Н. Васиљевић: Нутритивна интервенција код старијих особа, Б.Илинчић: Адипагинг” и фенотипска модулација васкуларног ендотела)
• Гојазност и остеопороза су два значајна здравствена проблема модерног доба. Заједничка карактеристика гојазности и остеопорозе је да показују стални пораст преваленције у општој популацији. Традиционално се гојазност промовисала као фактор протекције у односу на настанак остеопорозе, али савремене клиничке, епидемиолошке и експерименталне студије показале су комплексну повезаност гојазности, дисфункционалног масног ткива и остеопорозе. Прекомерна телесна маса са увећањем масе масног ткива остварује ефекте на метаболичку активност кости бројним механизмима, као што су модификација хормонског миљеа који има уплива на костну активност, развојем дефицијенције Д витамина, повећањем оксидативног стреса, нивоа инфламације, као и упливом бројних механичких фактора. На тај начин, гојазност остварује ефекат на промену квалитета кости, што повећава ризик настанка фрактура и у овој популацији. (Е.Стокић: Остеопороза и гојазност)
• Особе са високим нивоом СФА (несвесна радња, последица урођене потребе за кретањем, спонтана физичка активност-врпољење-фидгетинг) имају мању тежину, а током лонгитудиналног праћења спорије се гоје од особа које имају низак степен СФА. Са друге стране, циљана физичка активност (ФА) је свесна и оријентисана на постизање одређеног циља. Посебан значај ФА има на саркопенијску гојазност. Вежбе снаге су методе избора, јер се њима, осим мишићне снаге, повећава и мишићна маса. Међутим, неопходно је редовно и дуготрајно вежбање. Осим директних дејстава на тежину и телесни састав ФА поправља гојазношћу индуковану митохондријалну дисфункцију. Новији подаци показују да ФА утиче и на микробиом црева, независно од других фактора. (М. Жарковић: Гојазност и физичка активност)
• Распрострањено је мишљење да гојазни болесници услед великог уноса хране не могу бити потхрањени, међутим бројна истраживања то демантују. Код гојазних особа се често дијагностикују дефицит микронутријената, нпр. дефицит витамина Д код до 90% гојазних, тиамин до 29%, Б12 до 18%, фолат до 54%, гвожђе до 45% , као и дефицит калцијума, магнезијума, цинка, бакра, хрома, витамина А, Е, и К. Сматра се да су разлози следећи: а) исхрана намирницама велике енергетске густине, а са ниским садржајем микронутриената, б) примена дијета која искључује велики број намирница, ц) повећане потребе у микронутиентима за гојазне болеснике, д) недовољно излагање сунцу (најчешће због отежаног кретања) и е) промене метаболизма и интеракције са лековима. После баријатријских операција уобичајено долази до дефицита витамина Д, калцијума, гвожђа, витамина Б12, фолне киселина цинка и др. Екстремно гојазни болесници, који  посебно у току хоспитализације губе на тежини, често су у нутритивном ризику, а понекад и у озбиљној малнутрицији. (Ј.Глигоријевић: Да ли су гојазни заправо потхрањени?)
• Употреба дијететских препарата је веома раширена. Већина људи допуњује своју исхрану дијететским препаратима да би поправили своје здравље и/или спречили настајање неке болести. Истраживања широм света показују да ефекти суплементације нису у складу са очекивањима, односно, или не доводе ни до каквих позитивних ефеката, или оно што је још важније, доводе до озбиљних негативних ефеката. То се посебно односи на особе које већ узимају неке лекове, а уз прописану терапију узимају суплементе у значајно већим/мањим дозама од препоручених, или самоиницијативно. Код суплементације се поред оправданости, поставља питање и квалитета и безбедности  производа. Сведоци смо неконтролисане доступности ових препрата којима се за сада, по мишљењу стручњака не придаје довољна пажња. Наиме, према суплементима би се требало односити као према лековима (најважнија је доза!), што се у будућности и предвиђа. У Енглеској ће од идуће године пробиотици бити регистровани као лекови. Данас се сматра да је једино оправдана циљана суплементација-преписана индивидуално у складу са физиолошким потребама појединца, а најбоље након утврђених резерви организма и анализе индивидуалне исхране. Наведено доказује да је поред медицинске дијагностике и дијагнозе, у превенцији и терапији различитих стања неопходна нутритивна дијагностика, а сходно томе и нутритивна дијагноза. (Ј. Јорга: Циљана суплементација: коме, када, која?)
Поред наведеног, на конгресу су представљена и најновија истраживања везана за артеријску хипертензију, обољења штитасте жлезде и бубрега, везе између гојазности и полицистичних јајника, и утицаја преконцепцијског индекса телесне масе на исход трудноће. Такође, путем видео и усмених презентација    представљени су најсавременији приступи хируршког лечења (баријатријска хирургија) особа са гојазношћу.
Потребно је нагласити да су досадашња истраживања ишла углавном у правцу бољег разумевања патогенезе и лечења гојазности, а имајући у виду њену комплексност и линеарни пораст, још увек нема сазнања како узлазне трендове померити у супротном правцу. Одговоре на још многе нејасне и непознате патофизиолошке механизме у настанку гојазности и повезаност са одређењим стањима и болестима, као и ризицима за настајање познатих стања и болести даће нове опсервационалне и интервентне студије чији се резултати очекују у будућности.  Оно што недостаје у досадашњим истраживањима, то су чврсти докази о ефективној превенцији, и поред значајних, али за сада свакако недовољних  јавно здравствених напора.

Израдила: Спец. др мед. Јасна Ћопић, специјалиста хигијене

11.12.2400 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - 30. новембар 2018.
26.11.2018 ИСПИТИВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВА ЗАПОСЛАНИХ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
26.11.2018 ИСПИТИВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА ЗДРАВСТВЕНОМ ЗАШТИТОМ
16.11.2018 14. НОВЕМБАР – MEЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ
09.11.2018 Европски дан правилне исхране и кувања са децом, 08. новембар 2018.
11.12.5200 Светски дан квалитета, 8. новембар 2018.
30.10.2018 ОКТОБАР ОБОЈЕН У РОЗЕ – МЕСЕЦ ПОСВЕЋЕН ПРЕВЕНЦИЈИ РАКА ДОЈКЕ
22.10.2018 Светски дан хране, 16. октобар 2018.
22.10.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - 22. октобар 2018.
22.10.2018 СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ОСТЕОПОРОЗЕ - 20. ОКТОБАР
11.10.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - 10. октобар 2018.
11.10.2018 Сачувајмо ментално здравље
09.10.2018 СВЕТСКИ ДАН ГОЈАЗНОСТИ -11.октобар 2018.
28.09.2018 1. октобар 2018. – Међународни дан старијих особа
25.09.2018 Светски дан срца – 29. септембар, 2018. године
24.09.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - 3.септембар 2018.
11.12.400 10. СЕПТЕМБАР – СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТВА
27.08.2018 Међународни дан младих, 12. август 2018. године
09.08.2018 Грозница Западног Нила
30.07.2018 Међународни дан борбе против хепатитиса – 28. јул
10.07.2018 Европска агенција за безбедност хране EFSA и Европски центар за превенцију и контролу болести ECDC
25.06.2018 Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге
06.06.2018 МОЖДАНИ УДАР
03.06.2018 31. МАЈ СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА
14.05.2018 Недеља здравља уста и зуба – 2018
12.05.2018 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ МЕДИЦИНСКИХ ШКОЛА СРБИЈЕ У ПРВОЈ ПОМОЋИ
07.05.2018 МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРОМОЦИЈЕ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
26.04.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - 26. април 2018
20.04.2018 ПОРОДИЧНИ СПОРТСКИ ДАН
19.04.2018 СВЕТСКИ ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
17.04.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - АПРИЛ 2018.
28.03.2018 СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА
23.03.2018 СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ - 24. МАРТ
22.03.2018 СВЕТСКИ ДАН ВОДА – 22.03.2018.
16.03.2018 НАЈАВА НАЦИОНАЛНОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ
13.03.2018 СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА
12.03.2018 МАРТ - МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКA
21.02.2018 Међународни Дан ретких болести - 28. фебруар 2018.
19.02.2018 Светски дан деце оболеле од рака ~ 15. фебруар
09.02.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - фебруар 2018
06.02.2018 4. фебруар – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА 2018.
25.01.2018 Европска недеља превенције рака грлића материце
24.01.2018 31. ЈАНУАР НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА
24.01.2018 СЕЛУ У ПОХОДЕ 2018.
03.01.2018 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС - јануар 2018
13.12.2017 Акција „Селу у походе – првери своје ризике, контролиши здравље“ 2017.
12.12.2017 ЈАВНИ КОНКУРС
08.12.2017 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС ЛЕКАРА СПЕЦИЈАЛИСТЕ ХИГИЈЕНЕ
20.11.2017 ИСПИТИВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВА ЗАПОСЛАНИХ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
20.11.2017 ИСПИТИВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА ЗДРАВСТВЕНОМ ЗАШТИТОМ
20.11.2017 Изложба ликовних радова - "Све за здравље, здравље за све"
16.11.2017 15. новембар – Светски дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа
11.12.79 Светски дан квалитета, 9. новембар 2017.
11.12.7600 Европски дан правилне исхране и кувања са децом, 08. новембар 2017.
26.10.2017 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС -26. октобар
25.10.2017 ОКТОБАР ОБОЈЕН У РОЗЕ
16.10.2017 Светски дан хране, 16. октобар 2017.
11.10.2017 Кампања „Заштитимо се од грипа” - 16. октобар – 20. октобар 2017
11.10.2017 СВЕТСКИ ДАН ГОЈАЗНОСТИ -11.октобар 2017.
29.09.2017 1.октобар 2017 − Међународни дан старијих особа
11.12.3200 СВЕТСКИ ДАН СРЦА 26. септембар 2017.г.
25.09.2017 ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС
25.09.2017 Недеља борбе против туберкулозе и плућних болести
07.09.2017 10. СЕПТЕМБАР – СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТВА
11.12.2400 Међународни дан младих, 12. август 2017. године
07.08.2017 Светска недеља дојења 1.–7. август 2017. године „Подржимо дојење”
03.08.2017 ЗДРАВСТВЕНА ИСПРАВНОСТ БАЗЕНСKИХ ВОДА
02.08.2017 Међународни дан борбе против хепатитиса – 28. јул
23.06.2017 Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге - 26. јун
09.06.2017 НАЦИОНАЛНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МОЖДАНОГ УДАРА
05.06.2017 31. МАЈ СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА
29.05.2017 XXVII Недеља здравља уста и зуба 2017.
12.05.2017 4. Глобална недеља безбедности на путевима Уједињених нација
09.05.2017 МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРОМОЦИЈЕ ФИЗИЧKЕ АKТИВНОСТИ
21.04.2017 Недеља имунизације у Европском региону СЗО
06.04.2017 СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА
27.03.2017 OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS
24.03.2017 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE - 24. MART
20.03.2017 SVETSKI DAN VODA
16.03.2017 НАЈАВА НАЦИОНАЛНОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ
13.03.2017 Konferencijom za novinare 09. marta obeležen Svetski dan bubrega
02.03.2017 MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA
14.02.2017 Svetski dan dece obolele od raka ~ 15. februar
08.02.2017 SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA, 4. FEBRUAR
24.01.2017 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
23.01.2017 Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
18.01.2017 „SELU U POHODE“ 2017.
28.12.2016 NOVOJ GODINI U SUSRET
13.12.2016 Akcija „Selu u pohode – prveri svoje rizike, kontroliši zdravlje“ 2016.
14.11.2016 NOVEMBAR - POSVEĆEN BORBI PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI ZLOUPOTREBA I UPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
14.11.2016 Svetski dan borbe protiv dijabetesa – Usmeri oči ka dijabetesu
09.11.2016 Svetski dan kvaliteta, 10. novembar 2016. - "Delite poruke o kvalitetu ovog novembra"
04.11.2016 Evropski dan pravilne ishrane i kuvanja sa decom, 08. novembar 2016.
27.10.2016 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
27.10.2016 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
26.10.2016 OKTOBAR OBOJEN U ROZE – MESEC POSVEĆEN PREVENCIJI RAKA DOJKE
19.10.2016 SVETSKI DAN ČISTIH RUKU - 15. oktobar 2016.
11.10.2016 Svetski dan hrane, 16. oktobar 2016.
10.10.2016 SVETSKI DAN GOJAZNOSTI, 11. oktobar 2016.
09.10.2016 MESEC OKTOBAR - POSVEĆEN STARIJIM OSOBAMA
27.09.2016 Svetski dan srca – 29. septembar 2016. godine
13.09.2016 NEDELJA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I PLUĆNIH BOLESTI
08.09.2016 10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA
15.08.2016 MEĐUNARODNI DAN MLADIH
29.07.2016 Međunarodni dan borbe protiv hepatitisa – 28. jul
31.05.2016 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
17.05.2016 XXVI Nedelja zdravlja usta i zuba 2016.
10.05.2016 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI 2016.g
11.04.2016 SVETSKI DAN ZDRAVLJA - 7. APRIL
05.04.2016 130 GODINA SOLIDARNOSTI I HUMANOSTI U SUBOTICI
24.03.2016 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE - 24. MART
11.12.4800 SVETSKI DAN VODA 2016
17.03.2016 NAJAVA NACIONALNOG DANA BORBE PROTIV RAKA DOJKE
14.03.2016 Prvi zavod za javno zdravlje akreditovan prema standardu ISO 15189
11.03.2016 Svetski dan bubrega – 2016. godine
11.12.8000 MART – MESEC BORBE PROTIV MALIGNIH BOLESTI
04.03.2016 Međunarodni Dan retkih bolesti - 29. februar 2016.
17.02.2016 Svetski dan dece obolele od raka - 15. februar – Ljubav leči
05.02.2016 Svetski dan borbe protiv raka - 4. februar
29.01.2016 Obaveštenje o Projektu “Budi DRUGačiji!” 2016
29.01.2016 Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice (24.-30. januar 2016. godine)
28.01.2016 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
27.01.2016 „SELU U POHODE“ 2016.
04.12.2015 Tribina u Medicinskoj školi
01.12.2015 Obaveštenje o Projektu “Budi DRUGačiji!”
16.11.2015 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
16.11.2015 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
10.11.2015 Svetski dan kvaliteta, 12. novembar 2015. -
06.11.2015 Evropski dan pravilne ishrane i kuvanja sa decom, 08. novembar 2015.
20.10.2015 OKTOBAR OBOJEN U ROZE – MESEC POSVEĆEN PREVENCIJI RAKA DOJKE
14.10.2015 Svetski dan hrane, 16. oktobar 2015.
11.12.800 Svetski dan borbe protiv artritisa - 12. oktobar
11.12.8000 Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar
09.10.2015 11. OKTOBAR SVETSKI DAN GOJAZNOSTI
06.10.2015 OBELEŽEN SVETSKI DAN STARIH
25.09.2015 Svetski dan srca
10.09.2015 10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA
12.08.2015 MEĐUNARODNI DAN MLADIH 2015.
25.06.2015 MEĐUNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGA
11.06.2015 ODREĐIVANJE OSTATAKA PESTICIDA U HRANI BILJNOG POREKLA
02.06.2015 Rak debelog creva: rizici, prevencija, kolonoskopija
02.06.2015 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
11.05.2015 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
23.04.2015 PROMOCIJA NACIONALNOG SKRININGA RAKA DEBELOG CREVA
07.04.2015 SVETSKI DAN ZDRAVLJA - 7.A
07.04.2015 SVETSKI DAN ZDRAVLJA - 7. APRIL
30.03.2015 Obaveštenje o Projektu “Hoću da znam jer ja biram!”
20.03.2015 22. MART - SVETSKI DAN VODE
19.03.2015 NAJAVA NACIONALNOG DANA BORBE PROTIV RAKA DOJKE
11.12.400 OBELEŽEN SVETSKI DAN BUBREGA
13.02.2015 Svetski dan borbe protiv raka
07.02.2015 „SELU U POHODE“ 2015.
31.01.2015 IX evropska nedelja prevencija raka grlića materice - 25. - 31. januar 2015. godine
27.01.2015 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
12.12.2014 Test
25.11.2014 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
25.11.2014 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
13.11.2014 Svetski dan kvaliteta, 13. novembar 2014. - "Izgradimo kvalitetan svet zajedno"
29.09.2014 SVETSKI DAN SRCA
09.09.2014 10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA
30.07.2014 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA – 28. JUL
30.07.2014 test
11.12.4400 MEĐUNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGA
18.06.2014 „SELU U POHODE“ 2014.
03.06.2014 SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
18.05.2014 NACIONALNI PROGRAM PREVENCIJE UPOTREBE DROGE
16.05.2014 NACIONALNI PROGRAM PREVENCIJE TUBERKULOZE
15.05.2014 XXIV Nedelja zdravlja usta i zuba 2014.
09.05.2014 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
14.04.2014 SVETSKI DAN ZDRAVLJA ~ 2014.
03.04.2014 ECTOH 2014.
19.03.2014 SVETSKI DAN VODA -22.mart 2014.
19.03.2014 NAJAVA NACIONALNOG DANA BORBE PROTIV RAKA DOJKE
17.03.2014 Svetski dan bubrega - 13. mart 2014. godine
06.09.2013 REALIZACIJA NACIONALNOG SKRININGA RAKA DOJKE U SUBOTICI
14.08.2013 KONTROLA KVALITETA VODE U BAZENIMA
06.08.2013 NEDELJA PODRŠKE DOJENJU
22.07.2013 OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE
31.05.2013 SVETSKI DAN ŽIVOTNE SREDINE - 5 JUN
27.05.2013 PREVENCIJA UPOTREBE DROGA U SRBIJI
24.05.2013 „SELU U POHODE“ 2013.
15.05.2013 NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
08.05.2013 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
26.04.2013 SARADNJA U OKVIRU PROMOCIJE ZDRAVLJA
22.04.2013 DAN PLANETE ZEMLJE 2013
05.04.2013 SVETSKI DAN ZDRAVLJA 2013. “ARTERIJSKA HIPERTENZIJA – OD PREVENCIJE DO REHABILITACIJE“
04.04.2013 Dan Kvaliteta u Regionalnoj privrednoj komori Subotica
02.04.2013 Svetski dan borbe protiv tuberkuloze
26.03.2013 37. KVIZ TAKMIČENJE U CRVENOM KRSTU
19.03.2013 NAJAVA NACIONALNOG DANA BORBE PROTIV RAKA DOJKE
19.03.2013 O SVETSKOM DANU VODA 2013.
15.03.2013 14. mart - Svetski dan bubrega
22.02.2013 UNOS SOLI I UTICАJ NА ZDRАVLJE ŠTIĆENIKА GERONTOLOŠKOG CENTRА SUBOTICА
14.02.2013 SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD RAKA - 15. FEBRUAR
11.02.2013 DRUŠTVENA ODGOVORNOST U ZDRAVSTVENOJ DELATNOSTI
24.01.2013 SEDMA EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE
23.01.2013 INFORMACIJA O EPIDEMIOLOŠKOJ SITUACIJI GRIPA U SEVERNOBAČKOM OKRUGU
20.12.2012 „SELU U POHODE“ 2012.
19.12.2012 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
19.12.2012 SPROVEDENO ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U SEVERNOBAČKOM OKRUGU
30.11.2012 1.DECEMBAR 2012. – SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
28.11.2012 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
28.11.2012 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
13.11.2012 JUBILEJ
11.12.1200 OKTOBAR MESEC SOLIDARNOSTI SA STARIMA
10.10.2012 SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA
10.10.2012 SVETSKI DAN HRANE, 16. OKTOBAR 2011.
11.12.4000 NEDELJA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I PLUĆNIH BOLESTI
07.09.2012 10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA
11.12.9600 TROPSKI DANI
31.07.2012 REZULTATI LABORATORIJSKIH ANALIZA - OBAVEŠTENJE
11.12.9200 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA
09.07.2012 DAN BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA
27.06.2012 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE
05.06.2012 SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE -5.JUN
26.05.2012 XXII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA U SRBIJI OD 21. – 27. MAJA 2012.
11.12.8400 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
18.05.2012 MESEC BORBE PROTIV CELIJAKIJE
03.05.2012 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
11.12.4000 „GRADSKO TAKMIČENJE U PRUŽANJU PRVE POMOĆI”
23.04.2012 DAN PLANETE ZEMLJE 22.APRIL
12.04.2012 OBELEŽEN SVETSKI DAN ZDRAVLJA
11.12.6800 MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA
11.12.4000 „MOST OD TESTA” Takmičenje u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija
29.03.2012 OBELEŽEN SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE
28.03.2012 36. KVIZ TAKMIČENJE U CRVENOM KRSTU
26.03.2012 Informacija o epidemiološkoj situaciji mumpsa (zaušaka) na teritoriji Severnobačkog okruga
20.03.2012 Svetski dan voda 2012: VОDА I HRАNА - DОSTUPNОST I BЕZBЕDNОST
15.03.2012 SVETSKI DAN BUBREGA
30.01.2012 ŠESTA EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE
24.01.2012 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
30.12.2011 TRIHINELOZA
26.12.2011 SPROVEDENO ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
26.12.2011 SPROVEDENO ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
01.12.2011 OBELEŽEN SVETSKI DAN PROTIV SIDE
11.12.4800 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
11.12.4800 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
11.12.4800 PREDAVANJA U SUBOTIČKIM SREDNJIM ŠKOLAMA
11.12.8000 NOVEMBAR-posvećen prevenciji bolesti zavisnosti
14.11.2011 „SELU U POHODE“ 2011.
11.12.3200 SVETSKI DAN HRANE 16. OKTOBAR 2011.
10.10.2011 SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA
06.10.2011 OBELEŽEN SVETSKI DAN STARIH
27.09.2011 SVETSKI DAN SRCA
15.09.2011 MEĐUNARODNA MANIFESTACIJA "DAN BEZ AUTOMOBILA"
11.12.2800 10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA
27.07.2011 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA – 28. jul
26.06.2011 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE DROGE I KRIJUMČARENJA DROGE
31.05.2011 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
29.05.2011 SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
11.12.400 15. maj - MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA PREMINULE OD SIDE
11.05.2011 21. NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA U SRBIJI
11.12.6400 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
11.12.6400 DEKADA AKCIJE ZA BEZBEDNOST NA PUTEVIMA 2011-2020
19.04.2011 MEĐUNARODNI DAN ZAŠTITE OD BUKE
11.12.8800 PROMOCIJA ZDRAVIH STILOVA ŽIVOTA
28.03.2011 ECTOH 2011.
24.03.2011 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE - 24. MART
21.03.2011 SVETSKI DAN VODA – 22.03.2011.
10.02.2011 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
28.01.2011 EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE
08.09.2010 10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA
19.05.2010 31. MAJ – SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
06.05.2010 MEĐUNARODNI DAN PROMOCIJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
27.04.2010 NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA
01.04.2010 SVETSKI DAN ZDRAVLjA – 7. APRIL 2010.
19.03.2010 SVETSKI DAN VODE - 22.03.2010.
01.03.2010 MART, MESEC BORBE PROTIV RAKA
27.01.2010 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
31.12.2009 INFLUENZA A (H1N1) NA TERITORIJI SEVERNOBAČKOG OKRUGA 52 NEDELJA
07.12.2009 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
12.10.2009 SVETSKI DAN HRANE 16.oktobar
10.10.2009 SVETSKI DAN ČISTIH RUKU - 15. OKTOBAR
11.12.4000 PREVENCIJA BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA
25.06.2009 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE
11.12.8400 9. JUN - DAN BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA
31.05.2009 31. MAJ – SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
08.05.2009 XIX NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
20.04.2009 NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA
06.04.2009 7. APRIL - SVETSKI DAN ZDRAVLJA
24.03.2009 TUBERKULOZA – JUČE, DANAS, SUTRA?
11.12.3600 22. mart -SVETSKI DAN VODA 2009
17.03.2009 MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA
04.02.2009 SVETSKI DAN BORBE PROTIV MALIGNIH BOLESTI – 4. FEBRUAR
28.01.2009 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
26.01.2009 Pušenje skraćuje život za 10 godina
22.12.2008 NOVA KAMPANJA O PREVENCIJI PUŠENJA
28.11.2008 SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
19.11.2008 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
19.11.2008 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI
11.12.4400 96 godina ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE
11.11.2008 NOVEMBAR – MESEC BORBE PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI
07.11.2008 SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI
17.10.2008 OKTOBAR – POSVEĆEN ”STARIMA”
06.10.2008 OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE
03.10.2008 PINK OKTOBAR – MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE
02.10.2008 NEDELJA POSVEĆENA DOJENJU
25.09.2008 SVETSKI DAN SRCA - 28.SEPTEMBAR 2008.
23.09.2008 Svetski dan kontracepcije – 26. septembar
23.09.2008 NEDELjA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I PLUĆNIH BOLESTI
20.06.2008 SVETSKI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE 2008
11.06.2008 HUMANA SUBOTA
26.05.2008 31. maj - SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
11.12.400 XVIII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
22.04.2008 NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA
04.04.2008 7. APRIL – SVETSKI DAN ZDRAVLJA
01.04.2008 KAMPANJA “QUIT&WIN 2008”
23.02.2008 E - SAVETOVALIŠTE - HIV i polno prenosive bolesti
11.12.2000 ZADOVOLJSTVO PACIJENATA I ZAPOSLENIH
22.01.2008 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
22.01.2008 2. EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE
14.12.2007 OBELEŽEN 1. DECEMBAR – SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
21.11.2007 Ispitivanje zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe
31.10.2007 SVETSKI DAN HRANE - 16. oktobar 2007.
13.09.2007 Svetski dan srca – 30. Septembar 2007.
06.09.2007 Oktobar - mesec pravilne ishrane
10.08.2007 Novosti
18.07.2007 POVIŠENA SPOLJNA TEMPERATURA
09.07.2007 BAZENI ZA KUPANJE- PREPORUKE ZA BEZBEDNO KUPANJE
18.06.2007 IMATE PRAVO!
22.05.2007 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
09.05.2007 XVII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
27.03.2007 MEĐUNARODNA ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST ULAGANJE U ZDRAVLJE – STVARANJE BEZBEDNIJE BUDUĆNOSTI
23.03.2007 24.MART-MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE
19.03.2007 SVETSKI DAN VODE 22. MART 2007. – SVAKA KAP JE VAŽNA!
26.01.2007 NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
09.01.2007 Prevencija HIV-a u vulnerabilnim grupama-seksualni radnici
28.11.2006 1.decembra 2006.- SVETSKI DAN SIDE
26.10.2006 ANKETA ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
17.10.2006 VIII FESTIVAL PRAVILNE ISHRANE I FIZIČKE AKTIVNOSTI
09.05.2006 XVI Nedelja zdravlja usta i zuba - od 15. do 21. maja
11.12.7200 AKTIV PREVENTIVNE MEDICINE
13.03.2006 Mesec Mart - Mesec borbe protiv raka
11.12.9600 Informacija o aktivnosti sezonskog gripa
11.12.9600 OPERATIVNI PLAN AKTIVNOSTI PRE I U TOKU PANDEMIJE GRIPA-SEVERNOBAČKI OKRUG
03.03.2006 Prvi Slučaj ptičijeg gripa u našoj zemlji
11.12.2800 Hteli ste da znate o sifilisu... ?
16.02.2006 Koliko daleko u borbi protiv pušenja?
26.01.2006 31. Januar - Nacionalni dan bez duvana
29.12.2005 Novi Saziv Upravnog i Nadzornog odbora
28.11.2005 Novi paket zdravstvenih zakona
11.12.3600 Trihineloza

1