Untitled Document
Najznačajnije posledice nekontrolisanog i neumerenog izlaganja suncu su pad opšteg imuniteta, katarakta oka (koja se može završiti delimičnim ili potpunim gubitkom vida) i naravno ne smemo zaboraviti akutne i hronične posledice na koži. Koža je najveći organ našeg tela, i ona pamti. Zbog toga je delovanje sunčevih zraka kumulativno, što znači da se svakoga dana sabira. Akutne promene su opekotine različitog stepena i alergija na sunce. Najučestalije i najvažnije hronične promene su ubrzano starenje kože (zadebljavanje, boranje, gubitak elastičnosti), rak kože i rak mladeža ili melanom. Poseban oprez na suncu potreban je osobama koje su svetle kože (tena), kose i sa puno mladeža na telu. Delovanjem čoveka na prirodu nastaju promene koje vrlo često nisu korisne, a mnoge izrazito nepovoljno deluju na eko sistem i na zdravlje ljudi. Ozonske rupe i istanjen atmosferski omotač smanjuju filtraciju i omogućavaju prodor sunčevih zraka na Zemlju. Zbog toga je svuda u svetu povećana incidenca raka kože i melanoma (rak mladeža). Melanom ima visok maligni potencijal pa je veoma važno otkriti ga na samom početku i pre nego što metastazira (proširi se u druge organe). Posmatranje, samopregled nevusa (mladeža) je zbog toga neophodno. Promene na koje treba obratiti pažnju su sledeće: pojava novih mladeža, promena boje, veličine, izgleda (površine i ivice), zatim osećaj bola, svraba, peckanja ili krvarenje na dodir ili spontano. Obavljanje profesionalne delatnosti na otvorenom prostoru (građevinski, poljoprivredni radnici) povećava rizik nastanka ovih zloćudnih bolesti i podrazumeva primenu svih predviđenih mera zaštite na radu.
Kada dođu dani sa tropskim temperaturama potrebno je u boravišnom prostoru napraviti prijatnu mikro klimu. Ukoliko se odlučimo klima uređaje treba koristiti pravilno i racionalno. Treba izbegavati nagle promene temperature vazduha zbog naglih i čestih prelazaka iz klimatizovanih u neklimatizovane prostorije ili u spoljašnju sredinu. Razlika u u temperaturi vazduha između klimatizovane i ne klimatizovane sredine ne sme biti veća od 5° S do 7° S, ili prema nekim autorima od 8° S do 10° S. Klima uređaje je potrebno održavati kako je propisano (čišćenje, dezinfekcija, zamena filtera), da ne bi bili rasadnik bakterija, virusa ili gljivica. Higjena prostora treba da bude zadovoljavajuća, pa će tada biti manje prašine u vazduhu.
Tokom letnjeg perioda se veoma dobro zapaža koliko je važno primenjivati pravilan način ishrane uz odgovarajući izbor namirnica odnosno, koristiti hranu koja nije bogata kalorijama, koja se lako vari i razlaže (voće, povrće, riba, jogurt...). Potrebno je ravnomerno unositi tečnost u organizam (za zdrave ljude 2-3 l dnevno) zbog toga što se leti, putem znoja, gubi velika količina vode i elektrolita. Kada se pojavi osećaj žeđi dehidracija je već nastupila. Najbolji izbor je kvalitetna voda, ograničene količine ne gazirane mineralne vode, blagi ne zaslađeni i mlaki čajevi, jogurt i treba dodati da se tečnost unosi i hranom. Zbog toga je važan unos svežeg voća i povrća, a tako su u najvećoj meri sačuvani vitamini, minerali i enzimi. Kofeinski napici (kafa, koka kola, energetska pića) i alkohol imaju diuretičko delovanje, što znači da pospešuju izlučivanje tečnosti iz organizma i nisu dobar izbor, pogotovo na letnjoj vrućini.
Fizičku aktivnost treba negovati, ali u jutarnjim, predvečernjim satima, jer nam ona obezbeđuje dobru psiho-fizičku kondiciju što znači i podizanje prirodne opšte otpornosti organizma kao i otpornosti na negativan stres. Nepovoljni vremenski uslovi su snažan stresogeni faktor za ljudski organizam. Kretanje je odličan način da se spreče ozbiljnji zdravstveni problemi, kao što su srčani i moždani udar, šećerna bolest, osteoporoza ili gojaznost (primarna prevencija). Svakodnevna pravilno dozirana fizička aktivnost pomaže uspešnije lečenje nastalih poremećaja zdravlja i sprečava ili odlaže nastanak komplikacija. Kada vremenske prilike nisu povoljne potrebno je smanjiti fizička naprezanja koja uključuju težak fizički rad i sportske aktivnosti na otvorenom.
Poremećaji termoregulacije
TOPLOTNI TALAS je meteorološka pojava povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32°S u trajanju od 3 i više uzastopnih dana. Ove temperature su često propraćene povišenim procentom relativne vlažnosti vazduha (preko 70%) i smanjenjem brzine strujanja vazduha (manje od 0,5 m/s), što dodatno opterećuje proces termoregulacije organizma. TERMOREGULACIJA je proces održavanja stalnosti telesne temperature na normalnim vrednostima (36,1-37,2°S). Visoka temperatura vazduha je snažan stresor za organizam svakog čoveka i traži od njega da se prilagodi (aklimatizuje). AKLIMATIZACIJA je proces fiziološke adaptacije (prilagođavanja) organizma koji je izložen dejstvu povišene temperature u sredini u kojoj boravi. Sposobnost aklimatizacije, kao i termoregulacije je manja kod beba, male dece, starijih ljudi, obolelih od hroničnih bolesti i kod osoba koje nemaju izgrađen zdrav način života.
Mogući znaci poremećaja termoregulacije i posledice mogu biti različiti i veoma je važno prepoznati ih brzo, i odmah preduzeti mere samopomoći i pomoći drugom licu.
TOPLOTNA SINKOPA je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline. Prisutni znaci su hladna, vlažna koža i slab puls. Sinkopa nastaje vrlo često već nakon 2 sata rada u uslovima povišene temperature, i to zbog gubitka tečnosti iz organizma i nedovoljne rehidracije (nadoknada tečnosti). Potrebna je lekarska pomoć, a do tada osobu premestiti na hladnije mesto, malo je raskomotiti i ukoliko je svesna započeti rehidraciju malim gutljajima ohlađene vode.
TOPLOTNI OSIP može biti jedan od ranih znakova potencijalnog (pretećeg) toplotnog stresa. Osip nastaje zbog toplih i vlažnih uslova u kojima koža i odeća ostaju vlažni usled neisparenog znoja. Kao preventivnu meru trebalo bi primenjivati često menjanje odeće, da bi bila čista i suva, a treba da je sačinjena od prirodnih vlakana, ređeg tkanja i svetlijih tonova. Koža takođe treba da bude čista i suva, i zato treba upijati znoj i osvežavati se povremeno.
TOPLOTNO ISCRPLJENJE se najčešće javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene temperature vazduha. Do ovog stanja dolazi usled neadekvatne adaptacije cirkulatornog sistema izazvanog preteranim znojenjem i posledičnim smanjenjem volumena krvne plazme i pada krvnog pritiska. Vlažna i hladna koža, temperatura tela preko 38°S, osećaj slabosti, mučnine i povraćanje, ubrzano disanje i osećaj žeđi su najčešće prisutni simptomi. Obavezna je lekarska pomoć, a do tada osobu treba premestiti na hladniju lokaciju, osloboditi je viška odeće, omogućiti brže strujanje vazduha i započeti rehidraciju malim gutljajima ohlađene vode.
SUNČANICA I TOPLOTNI UDAR su najteže komplikacije toplotnog stresa, koje nastaju zbog direktnog izlaganja suncu, i u uslovima povišene temperature okoline, visoke relativne vlažnosti i male brzine strujanja vazduha. Karakteriše ih potpuni kolaps sistema termoregulacije, što dovodi do prestanka odavanja toplote isparavanjem znoja te je koža suva i topla, a telesna temperatura prelazi 40°S. Ovo stanje zahteva neodložnu lekarsku pomoć! Osobu treba odmah premestiti na hladnije mesto, postaviti je u poluležeći položaj, osloboditi viška odeće, omogućiti brže strujanje vazduha i započeti rehidraciju malim gutljajima ohlađene vode. Sunčanica je reakcija celog organizma na prekomerno izlaganje suncu i toploti. Rana reakcija je veoma burna i javlja se nemoć, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, pad krvnog pritiska, a često i gubitak svesti. Postoji i “kasna sunčanica“ koja se razvija nekoliko sati posle izlaganja suncu i toploti. Znaci sporije nastupaju, manje su burni i duže traju. Tada može da se pojavi razdražljivost i nesanica.
Važno je ponovo naglasiti da postoji način da se procesi termoregulacije i adaptacije olakšaju i izbegnu moguće posledice toplotnog talasa. Potrebno je postupati u skladu sa opštim preporukama, kao i specifičnim koje se odnose na proces rada u uslovima boravka na otvorenom prostoru kada je visoka temperatura vazduha.
Bezbedno kupanje
Raste popularnost rekreativnih aktivnosti koje su vezane za boravak ili kontakt sa vodom, a sa time i rizik po zdravlje kupača ili rekreativaca koji koriste javne bazene. Rizike možemo podeliti na:
- Fizičke, (opasnosti od povređivanja, sunčanice, davljenja),
- Hemijske (preosetljivost na hlor i drugo) i
- mikrobiološke (bakterije, virusi, gljivice).
Potencijalni rizik koji nosi prisustvo hemijskih materija u vodi je znatno manji nego što je rizik poreklom od mikroorganizama, koji mogu izazvati neke od sledećih bolesti:
- moguća pojava komplikacija u vidu seroznog meningitisa, zbog gutanja vode zaražene bakterijama ili virusima;
- infekcije kože i sluzokože, a naročito očiju;
- crevne infekcije (“stomačni virus“), sa pojavom mučnine, povraćanja, proliva
- infekcije disajnih organa, koje mogu nastati udisanjem vodenog aerosola (sitnih kapljica);
- infekcije uha, koje nastaju zbog zadržavanja nečiste vode u spoljašnjem slušnom kanalu;
- infekcije mokraćno-polnih organa.
Rizične grupe:
- deca, koja se duže zadržavaju u plićim bazenima malih kapaciteta, češće gutaju vodu, voda im češće ulazi u oči, uši ili nos;
- osobe sa sniženim imunitetom, sa oštećenjima kože ili sluzokože;
- rekonvalescenti (oporavljaju se od bolesti), slabije pokretne ili osobe sa fizičkim ograničenjem.
Sve navedene rizike je moguće ograničiti i učiniti kupanje bezbednim. Važno je još da svi koji se kupaju znaju: sunčevi zraci prodiru kroz vodu, a i vlažna koža ih bolje upija (apsorbuje). Zbog toga se ne treba dugo zadržavati u vodi, popgotovo ne deca, a po izlasku treba kožu osušiti i zaštiti odgovarajućim sredstvom. Od naočara za sunce i šešira, kapa ne treba se razdvajati sve dok smo na suncu i onda kada je to dozvoljeno, a nikako ne u vremenu od 11-16 sati ili 10-17 sati. Tada se boravak na suncu skraćuje, da bude samo koliko je neophodno. Naočare za sunce treba nositi i kada je oblačno.
Redovno propisano higijensko i tehničko održavanje objekata uz kontinuiranu kontrolu higijenske ispravnosti vode za kupanje u toku sezone, kao i nadzor nad primenom higijenskih mera kod kupača treba da obezbede vlasnici objekata. To su najvažnije mere koje će smanjiti mogućnost širenja različitih infekcija sa osobe na osobu putem vode. Pored toga treba znati da postoje nepovoljni faktori koji povećavaju rizik za nastanak infekcija u bazenu ili na kupalištima, i to su:
- dugotrajan boravak u vodi, sedenje u plitkoj vodi sa mnogo kupača;
- ronjenje bez maske i naročito otvorenih očiju;
- gutanje vode;
- kupanje dece ispod 3 godine, kao i posebno osetljivih osoba;
- veliki broj kupača;
- nehigijensko ponašanje kupača;
- visoka temperatura vode;
- nepropisano higijensko i tehničko održavanje vode i objekata.
Preporuke za bezbedno kupanje u bazenima su sledeće:
☼ Pranje ruku nakon upotrebe toaleta, obavezno tuširanje pre ulaska i posle izlaska iz bazena, korišćenje plitke kade sa dezinfekcionim sredstvom za stopala;
☼ Podsećati decu da koriste toalet;
☼ Ne kupati decu ispod 3 godine u javnim bazenima;
☼ Posebno osetljive osobe ne bi trebalo da koriste javne bazene za kupanje;
☼ Ne gutati vodu, ne roniti bez maske, a naročito ne otvorenih očiju;
☼ Ne ulaziti u vodu sa kontaktnim sočivima;
☼ Ne zadržavati se predugo u vodi.
Preporuke za bezbedno kupanje u rekama, jezerima, na moru
☼ Ne ulaziti u vodu (plivanje) kada se, istovremeno ili ne dugo pre, pije alkoholno piće;
☼ Ne ulaziti u vodu (plivanje) punog stomaka, odnosno ne - barem sat vremena nakon obroka;
☼ Ne zadržavati se predugo u vodi.
Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine
