Untitled Document
Nedelja posvećena
opštoj bezbednosti na putevima
26 – 30. april 2010. godine
Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svake godine u saobraćajnim nezgodama na drumovima pogine skoro 1,2 miliona ljudi, a između 20 i 50 miliona bude povređeno. Od Svetskog dana zdravlja 2004. godine i diskusija vođenih u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, vlade i njihovi partneri su posvetili veću pažnju pitanju bezbednosti na putevima. Ali, moramo da uradimo još mnogo više. Povređivanje u sudarima na putevima je drugi vodeći uzrok smrtnosti u populaciji mladih od 5 do 25 godina, sa poražavajućim posledicama porodice i zajednice kojima su ove mlade žrtve pripadale. U ovoj grupi stanovništva, verovatnoća da će mladi muškarci (bilo da su pešaci, biciklisti, vozači motora, "novi" vozači ili putnici) smrtno stradali ili bili povređeni, je tri puta veća nego za mlade žene.
Saobraćajni udesi su na 11-om mestu vodećih uzroka smrti u svetu, a u Evropi na 13-om mestu. Saobraćajni udesi su češći kod muškaraca i u Evropi se nalaze na 9-om mestu vodećih uzroka smrti, a kod žena na 20-om mestu. U visoko razvijenim Evropskim zemljama saobraćajni udesi su na 18-om mestu vodećih uzroka smrti. Od ukupnog broja umrlih u SBO u 2009. godini je u bolnici lečeno 220 epizoda lečenja zbog povreda zadobijenih u saobraćajnim udesima i ostvareno 1675 bolesničkih dana lečenje, a umrlo je 17 osoba.
Posmatrajući stope mortaliteta (broj umrlih na 100 000 stanovnika) u svetu je 2002. godine stopa iznosila 19,0 a u Evropi 14,5. Stope mortaliteta kod muškaraca su značajno više u odnosu na žene. Iste godine je stopa za muškarce u svetu iznosila 27,6 a u Evropi 22,2 na 100 000 muškaraca, dok je za žene u svetu iznosila 10,4 i u Evropi 7,2 na 100 000 žena.
U Subotici i Severnobačkom okrugu je stopa iste godine iznosila 10,2 na 100 000 stanovnika, za muškarce 16,1 a za žene 4,7.
Na sreću, sve više se shvata da povrede nastale u drumskom saobraćaju mogu da se spreče. U velikom broju zemalja sveta i kod nas ovo se već pokazalo kao tačno (usvajanje novog zakona o bezbednosti u saobraćaju), jer su primenjeni neki od osnovnih faktora bezbednosti: sprečavanje vožnje u pijanom stanju, sprečavanje prekoračenja brzine, zakonska obaveza nošenja kacige i vezivanja pojaseva; izmenjena konstrukcija samih puteva i infrastrukture. Time se može uštedeti znatan broj života i finansijskih sredstava, čak i u uslovima sve veće motorizacije.
Jedan od faktora koji narušava bezbednost u saobraćaju su i upotreba mobilnih telefona i pušenje u toku vožnje. Izloženost duvanskom dimu u malom zatvorenom prostoru automobila (i drugih motornih vozila) svakako predstavlja dodatan rizik po zdravlje svih putnika. Tri zapaljene cigareta deluju na mozak jednako kao da ste popili jednu čašicu alkohola.
Bezbednost na putevima nije slučajan događaj. Bezbednost na putevima se dešava zahvaljujući nizu smišljenih napora brojnih pojedinaca i brojnih sektora jednog društva, kao i vladinih i nevladinih segmenata. Za svakog od nas postoji uloga u ovom procesu: ministri saobraćaja, zdravlja i obrazovanja; zdravstveni stručnjaci; auto – moto savezi; edukatori, đaci; osiguravajuća društva, proizvođači motornih vozila; sredstva javnog informisanja, svi učesnici saobraćaja. Ali, od osnovnog značaja je velika posvećenost političara ideji sprečavanja saobraćajnih nesreća. Priče o uspehu koje čujemo danas često su posledica odluke na najvišem nivou vlade da se poboljša bezbednost na putevima. I u našoj zemlji je usvojen novi zakon o bezbednosti na našim putevima koji već i u ovom kratkom vremenskom periodu pokazuje pozitivne rezultate, a benefiti će tek uslediti sa njegovom doslednom primenom u vremenu koje je pred nama. Poboljšajmo bezbednost na putevima sveta i kod nas, na prvom mestu zbog nas samih!
Dajte i vi svoj doprinos bezbednosti u saobraćaju učešćem u akciji koja je planirana 28. aprila od 12 časova na Gradskom klizalištu „Simulacija saobraćajne nesreće“.
Autor: Mr sc. med. Nada Kosić Bibić
